Gospođa | Andrea Grgić

XXXI

Posjetila me susjeda s drugog kata. Jedna je od rijetkih koji još održavaju dobrosusjedske odnose. Čula je kad sam se penjala stubištem, pa je naletjela da se malo izbrbljamo. Donijela je kolače. Ostalo joj je od vikenda, da se ne baci, zna da volim slatko. Rekla sam joj da bi mi bilo zgodnije kad bi došla za sat vremena, tek sam došla s posla, nešto bih pojela i malo se odmorila. Nema problema, ništa to njoj ne smeta. Ona će samo malo sjesti, a ja neka radim svoje. Ne trebam se opterećivati. Nikad me nema, a sjetila se da sam četvrtkom popodne obično slobodna i rekla je sad ili nikad. Kuma joj je rekla da je za vikend veliko sniženje u nekom trgovačkom centru u istočnom dijelu grada, ali to je daleko, a ona nema auto. Htjela me zamoliti mogu li je odvesti da iskoristi to i napuni frižider. Eto, na vrijeme mi kaže tako da ne planiram ništa za vikend. Možda subota, možda nedjelja, nije još sigurna, javit će mi, pa susjede smo. Skuhala sam kavu, tursku, tako ona voli. U pola šest počinje joj serija, malo će pogledati dok ja obavljam svoje. Nazvala je kumu. Javila joj je da je sve sredila za prijevoz, nema beda, još će se čuti. Nazvala je dečka da mu kaže neka dođe gore na kavu, baš je skuhana, pa mogu zajedno pogledati seriju dok se ja malo odmorim. Došao je jako gladan, nije baš bio dobre volje, digli su mu tlak na poslu. Šefica ga maltretira, fakat su najgore te frustrirane žene bez frajera. On bi neki sendvič, ako nema ništa toplo. Može za početak ove kolače. Srećom, omiljena serija ga je malo opustila. Sjetio se dobrog prijedloga. Ako ih baš nikako ne mogu voziti za vikend, mogu mu posuditi auto. On će voziti, položio je prije deset godina, baš mu se vozi, nije dugo. Susjeda je isto poželjela nešto pojesti, a ne bi prekidala seriju. Možda samo malo sira. Šteta da nemam zimske, samo pršut, ali O. K., pojest će, ne voli komplicirati. Malo se zabrinula zbog dečka i te situacije na poslu. Ona ne radi, tako je odlučila. Čuli su da sam dobra sa Šefom, možda bih mogla razgovarati s njim, bar da dečka pozove na razgovor. Nisu baš dobro primili kad sam im rekla da, nažalost, nema šanse za posao tamo gdje ja radim. Imamo dovoljno ljudi, a Šef već dugo govori da nas je previše. Rekli su da se uvijek može pomoći kad se hoće. Neki se rode s vezama, a oni drugi se trebaju sami boriti. Kad su već tu, on bi pogledao prvo poluvrijeme rukometa. Dok se spusti u stan, već će početi, a to mu je najgore. Ona se povukla u drugu sobu da malo nazove kumu. Ne želi mu smetati dok je utakmica. Na odlasku su me uvrijeđeno pitali je li bar onda sve štima za taj auto. Divno je znati da nisi sam u velikoj zgradi. ♥