Ne poklanjaj srce divljim stvorovima | Kristina Kegljen

24. ŠAV

U ovo doba godine geni se iskazuju
Čak je i šav na mom lijevom očnjaku poprimio boju purpura
Je purpur je i doktor se složio u tegobnoj noći
Kad nam je trebao prišapnuti dijagnozu
Čeljust spojena žicama zub do zuba
Bez mogućnosti da ti obznanim pravu istinu
A zakrpali su me u pravom trenutku dok su noćima
Zavijale te sove (čudotvorne su negdje sam pročitala)
Zlokobnost je u pitanju tako velika i nepomična kao
Kao moje uglavljeno tijelo
Paraliza je u pitanju tako troma i inertna kao
Moj uglavljeni duh
Tko bi ih sve zbrojio tako precizne i sitničave i sićušne
Samo ih dobrostojeći sateliti mogu nanjušiti
Hope dies last rekao si mi dok smo ležali na palubi broda
I pružio mi šaku kikirikija promatraj ih kako ciljano nasrću
Samo na one kvazi-turiste
A bol je strašna i krv precrvena i šav presiguran
Rekao bi mi lupkajući me po članku prsta
Puhao mi u šiške nosio na stolici kao u židovskim svatovima
Sve bi učinio samo da nestane i hepatitis mi donosio u rečenicama
Umotanima u kuvertu A4 formata probaj nije tako strašno
A sad te promatram i znam da si poželio biti posrednik između mene
I svakog sata svakog novog šava
Nije samo jedan
Ti sad maziš dvadeset i četvrti po redu