Tko je ubio Djeda Mraza? | Magda Kraus

13. Katica Kralj kao treći-a osumnjičeni-a ili tri druge strane, može li se oglušiti ako vam traktor pregazi stopalo, o jednom trbuhozborcu, seks u živo, te slučaj je gotov (iako, naravno, nije)

Bolje prvi u selu nego zadnji u gradu, prisjetila se Stela mamine poslovice u trenutku kada se službeni Golf, ofarban u neslužbenu crvenu plus jedan zeleni blatobran, oprezno uparkirao ispred kuće najbliže tabli na kojoj je pisalo DONJI MALI, dakle prve kuće u selu.

– Evo nas – oglasio se policijski narednik Stjepan Ćuk. – Ka be er dvaesosam! A ono tam iza i male leve nutra u dvorišču je ka be er dvaesosam kroz dva, nova hiža Mirka Krala. Vidite kak joj je lepi balkon, ne?

I bio je lijep, ako se iz ocjenjivanja izuzme nepostojanje bilo kakve ograde, zbog čega je praktički bio neupotrebljiv. S čime se ne bi složile dvije mačke koje su na njemu upravo izvodile ljubavnu predigru, koja se sastojala nešto manje iz kostriješenja a nešto više iz prodornog mrnjaukanja, a koje se sasvim dobro čulo i kroz zatvorene prozore Golfa.

– Što to rade one mačke? – upitala je Stela znatiželjno.

– Još nikaj, al uskoro buju! – zaroktao je okruglasti dudek.

– Štijef, hoćete reći da je ovo kućni broj dvadeset osam? – upitao je inspektor Stolnik sumnjičavo.

– Je, tak je – potvrdio je okruglasti policajac u uniformi predugih rukava (a o nogavicama bolje da se i ne govori). – Ravne dvaesosam!

– Ali, ova kuća je prva kuća u selu – rekao je Stolnik. – Zar ne?

– Je, sto posto je perva – složio se domaći dudek. – Svaka čast, gospon inspektor Srečko, imate oko jastrebovo!

– Sokolovo – ispravio ga je viši i samostalni.

– Je tak je. Sokolovo! Ja sem si male zmešal te ptice, ne?

– A zašto onda nije broj jedan, nego je broj dvadeset osam? – upitala je Stela skroz logično, a viši i samostalni je pomislio “Čita mi misli!”

– Je, to vam je vu Donjem Malom male kakti specifične, ne? – počeo je Štijef, skinuvši sa svoje glavate glave premalu policijsku kapu i počešavši se onim svojim kažiprstom zaglavljenim u dršci nekadašnje šalice za kavu, jer je u međuvremenu otkrio kako mu struganje peruti s tjemena keramičkim prstenom oštrih rubova donosi daleko više zadovoljstva nego li struganje iste peruti običnim noktima. – Vu Donjem Malom vam se ka be erovi brojiju od nutra prema vun, ne, to jest, kak bi rekli, iz sredine prema… prema… prema vun iz sredine, ne? Pa je tak ka be er jedan škola, to jest, kak joj je puni naziv, osnovna škola Matije Gubeca, kaj se je do dve iljade i perve zvala osnovna škola Franje Tuđmana, a pre toga do devedesdruge isto osnovna škola Matije Gubeca, a još pre toga skroz tam do devedesete osnovna škola Je Be Tita, iak je se to jena te ista škola, ne, osim kaj su pre dva leta lupili novu fasadu, ne? Isto tak je i bufet Euro ka be er jedan, sam kaj je on pervi na drugu stranu od škole, ne? A isto je tak ka be er jedan i cirkva velečasnog Sudeca, to jest cirkva Svete rane Isusove, al isto na drugu stranu, mislim, ne na onu istu drugu na koju je Euro, neg na drugu drugu, ne?

– Mislite, na treću? – ubacila se Stela.

– Je, ni na treću – odmahnuo je Štijef svojom glavetinom – jer su se te tri druge strane, kak bi rekli, jednako važne, ne? Zato i jesu se te tri hiže perve, ne? – a onda se još nečemu dosjetio, pa je dodao: – Iak, praf za praf, ni jena od tih hiža ni hiža, neg je jena škola, jena bufet, a jena cirkva, me razmete?

– A da mi obavimo taj razgovor? – predložio je Stolnik.

– Pa zato i jesme tuj, ne? – rekao je Štijef, pa je prestao orati po svojoj peruti i vratio si kapu na vrh glave. – Dajte sad zatrublite da nas Katica more čut, ne?

Pa je Stolnik trubnuo Truu! Truu! ali se nije dogodilo ništa. Čak su ga i one dvije mačke u potpunosti ignorirale.

– Jeee, ne tak kratke – zaroktao je Štijef. – Katica vam je male, kak bi rekli, gluha, ne, još otkak ju je pregazil onaj traktor.

– Preko ušiju?! – upitala je Stela zaprepašteno.

– Prek noge. Desne. Srečom, sa prednjim ketačem, onim malim, jer da ju je sa onim velikim zadnjim, eeeee, na znam kak bi to onda ispale, ne?

Stolnik i Stela su se na trenutak pogledali. Što im i nije bilo mrsko. Iako nisu shvaćali što to ovaj dudek lupeta.

– Čekajte malo, Štijef – rekao je zato Stolnik zakočivši si rukom donju usnicu, očigledno riješen da ovu stvar rasvijetli do kraja. – To što ste upravo rekli je glupost. Pa ne može se ostati bez sluha ako vam nešto pregazi stopalo, pobogu!

– Je, al se može ak vam pokojni doktor Kuharić da krivega leka, ne, ko kaj je Katici umesto tableta protiv bolova u pregaženoj nogi, dal tablete protiv niskega tlaka vu krvi, ne, pak su joj od tih krivih tableta otišli bubnjići, razmete?!

– Isuse, jadna žena! – uzviknula je Stela sažaljivo.

– Ne ne, ni jadna, same je male gluha – ispravio ju je Štijef. – I male šepa na desnu nogu. – Pa se okrenuo natrag prema inspektoru Stolniku. – Zato morate male jače potrublit, ne? Hoču reči, ne zato kaj šepa, neg zato kaj je gluha, ne?

Truuuuu! Truuuuuu! zatrubio je Stolnik ponovo, i ovaj put mačke su na trenutak prekinule svoju predigru da bi već u sljedećem trenutku zamrnjaukale još glasnije.

– Ovo bormeš nemre projti bez seksanja! – zabrundao je Štijef veselo, pa se zahihotao kao mladunčad onih hijena iz Zagrebačkog zoološkog vrta.

“Isuse, pa neće valjda pred svima nama?!” pomislila je Stela zaprepašteno.

Truuuuuuuuuuuuuuuuuuuuu! zatrubio je Stolnik još jednom i ovaj put nije maknuo ruku sve dok iz nove dvorišne kuće (s neograđenim balkonom s dvije nakostriješene mačke u predkoitalnoj fazi) nije izašla okruglasta žena zaogrnuta u kaput višestruko podvrnutih rukava i šepajući se zaputila ravno prema njima, derući se iz sveg glasa: – Kog vraga tulike trublite, pa nisem valjda gluha?!

– Opaka mačka! – zaroktao je Štijef, počešao se po mrlji, mješavini soca i svete vode, koja mu je krasila međunožje, pa zakopčao jaknu, popravio si službeni pojas (sa svim onim službenim privjescima po njemu) i krenuo van iz auta, dok su ga Stolnik i Stela poslušno slijedili, sa zanimanjem promatrajući šepavu (i gluhu) Katicu.

“Dvjesto četrdeset devet – mandril”, pomislio je Stolnik. “Razred – sisavci, red – majmuni, porodica – uskonosci. Snažna životinja kraćih prednjih i duljih stražnjih udova. Ima okruglu glavu s kratkim ušima i malim očima. Čeljusti su joj izdužene u usku gubicu sa snažnim zubima, osobito očnjacima. Ima gole i velike zadnjične žuljeve. Kreće se najčešće po tlu, rijetko se penje po stablima. Kada je ugrožena, vrlo je ratoborna.”

– Ja sem Katica Kral! – zagraktala je žena malo kasnije, dok su svi skupa stajali oslonjeni na željeznu ogradu, ona s unutarnje, a ostalo troje s vanjske strane.

– Oprostite gospođo – upitala ju je Stela – da li se to piše kao Kralj?

Mrnjaaaaauuuuuuuuu! Mrnjaaaaauuuuuuuu! dopiralo je za to vrijeme s balkona.

– Kaj?!

– Morate male glasnije, ne? – prišapnuo je Štijef, kvrcnuvši se po uhu.

– Da li se to piše Kralj?! Mislim, sa lj na kraju?! – zarevala je Stela, tako da se muški dio trojke stresao.

– Je je, sa… sa… – ali nije uvijek lako kad imaš zagorsko grlo s upaljenim krajnicima, ili krumpirom srednje veličine, ili dva manja – sa tak kak ste vi rekli! Je!

Mrnjaaaaaaaauuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuu!

– Još male! – prokomentirao je Štijef.

“Isuse, kak se deru!” pomislila je Stela.

– Slobodno nastavite – rekao je Stolnik.

– Kaj?!

– Kažem, nastavite! – ponovio je Stolnik glasnije. – Slobodno!

– A kaj da nastavim kad još nisem ni zinula, ne?! – zagraktala je žena snagom jata bijesnih gusaka, mrko ih odmjeravajući, s posebnim naglaskom na Stelu. – Kak opće mislite da vam bilo kaj velim, ak mi ne date usta otvoriti?! Pa nis ja trebuhozborec ko onaj jen kaj je došel tu vu Donji Mali prošle zime sa nekakvom kakti drvenom lutkom pak su si sedeli skup na stolcu, on i lutka, i med sobom se razgovarali, al tak da trebuhozborec opće ni svojih usta otvaral! Ja tak nemrem i bok! Ja ak hočem nekaj reč, onda moram zinut, je vam to jasne?!

– Samo sam pitala – rekla je Stela Stolniku, onako kao u povjerenju. – Radi točnosti podataka za vaš zapisnik, ne? Za svaki slučaj, ne?

– Kaj ova sad tu mumla?! – obratila se okruglasta žena okruglastom policajcu, koji je zaneseno pratio zbivanja na obližnjem balkonu.

– Gospodična veli da joj trebaju točni podatki za saki slučaj, ne?! – preveo joj je Štijef u ulozi pojačala.

– Za kakav pak saki slučaj?! – zagraktala je žena ljutito. – Moj slučaj je, dragom Bogu fala, gotov!

A tamo, na balkonu predigra je upravo svršila i sad je jedna mačka (za pretpostaviti muška) skočila drugoj mački (za pretpostaviti ženskoj) na leđa, pa su obje na par sekundi utihnule, baš kao u iščekivanju nečeg jako važnog…

– Sad bu joj ga metnul – prošaptao je Štijef, više za sebe.

…a onda se gornja mačka (za pretpostaviti muška) počela tresti kao da ju je netko priključio na centrifugu, dok je donja (za pretpostaviti ženska) urlala Mrnjaaaaaauuuuuuu! Mrnjaaaaauuuuuuuu! Mrnjaaaaaauuuuuuuuuuuuuuuuuu! kao da ju netko (odabrati po želji:) a) dere, b) pere, c) pari na pari, ili d) samo pari.

– Znal sem! – rekao je Štijef, i da nije imao preduge rukave, vidjelo bi se kako je stisnuo obje šake, otprilike kao Janica Kostelić kad uđe u cilj s dvije sekunde prednosti, dok je Stela stajala skamenjena kao Velebit, fascinirana prizorom koji se odigravao na balkonu.

“Isuse, pa one se stvarno…”, pomislila je Stela, ali ne do kraja.

A inspektor Stolnik je rekao: – Kako to mislite, vaš slučaj je gotov?

A Katica Kralj je rekla: – Kaj?!

Pa je viši i samostalni ponovo morao ponoviti.

– Kako to mislite da je vaš slučaj gotov?! – povikao je.

A Katica Kralj je zagraktala: – Je, tak! Moj muž Mirko Kral, vrag mu jebi mater pijanu, je bil moj životni slučaj! Pijandura, niškorist, kurviš! I još me je pred celim selom brukal sa tim svojim Dedom Mrazom. Vrag i njemu jebi mater! I sad je taj slučaj zaklučen! Nema više! Fajrunat! Još kad bi neko štel i onu njegovu drocu po glavi klepit, al sa punom flašom a ne sa praznom!

U glavi inspektora stolnika istog se trena upalio alarm.

A istog tog istog trena mačke su svršile svoje, barem ona gornja (za pretpostaviti muška) jer se prestala tresti, dok se za donju (za pretpostaviti žensku) to nije moglo reći sa stopostotnom sigurnošću, jer je još neko vrijeme mjaukala, iako znatno tiše.

– Sveršile su – rekao je Štijef jednostavno.

“Isuse, pa one su se stvarno…”, pomislila je Stela, ali opet ne do kraja.

– A otkuda vama, gospođo Kralj, podatak da je žrtva udarena praznom flašom? – upitao je Stolnik Katicu Kralj.

– Kaj?!

“E, jebo je gluhu!” pomislio je Stolnik, iznenadivši tom pomišlju i samoga sebe, jer inače nije imao običaj psovati, što mu je od strane njemu nadređenih često i otvoreno zamjerano, a kao negativna karakteristika bilo upisano čak i u njegov radni dosje.

– Otkuda vam podatak da je žrtva udarena praznom flašom?!

– Čujte vi, gospon!… – graknula je okruglasta žena.

A u tom se trenutku policijski narednik Stjepan Ćuk ponovo priključio istrazi, iako naravno nije imao blage veze kako se ova u međuvremenu odvijala. Što ga nije omelo da pripomene: – Gospon je inspektor!

– Čujte vi, gospon inspektor!…

– Moreš ga zvati Srečko! – dodao je Štijef.

– Čuj ti, Srečko! – spremno je prihvatila neukroćena goropadica. – Ak je tu neko bil žertva, onda sem žertva bila ja, a ne on, je ti to jasne?!

Umjesto Srećka, glavom je zaklimao okruglasti policajac, a Srećko je podigao ruke, na trenutak se iznenadio spoznajom da ni s jednom od njih ne drži cigaretu, pa pomirljivim a opet za nagluhe uši dovoljno glasnim tonom rekao: – Dobro, dobro, samo se nemojte nepotrebno uzrujavati! Ja bih vas lijepo zamolio da mi kažete kako znate da je vaš muž udaren praznom, a ne punom flašom?!

– On mi je tak rekel! – zagraktala je Katica Kralj. – Jučer, kad je došel sim!

– Ubijeni?! – unisono su se začudili Stela i Stolnik, baš kao prava ekipa.

– Me neee! – odmahnula je glavom Katica, s izrazom lica kao da su je natjerali razgovarati s maloumnim osobama, pa je uprla prst u okruglog policajca, – Štijef, ovaj tu, naš pandur!

Katica Kralj ne voli:
1. manje-više nikoga
2. kad joj netko u lice kaže da je gluha šepava baba
3. kad joj iza leđa pričaju da je gluha šepava baba, jer to tada ne može čuti, pa se ne može ni posvađati

A voli:
1. kad velečasni Sudac izgubi red dok čita propovijed na nedjeljnoj misi
2. podmetnuti Mirku pokraj tanjura s juhom šećer umjesto soli
3. kad priprema knedle ostaviti koštice u šljivama