Tko je ubio Djeda Mraza? | Magda Kraus

23b. Slavko Knez (i još četiri Slavka, od kojih je jedan ratni drug, a jedan se ne zove Slavko) ili zamjena za Djeda Mraza, argumenti protiv kojih se ne može ništa, te čemu služi sirena a čemu Sirena

– Deda Mraz je Slavko! – rekao je Mirko Kralj i pijano se nacerio (za one koji ne znaju, pijano se ceriti znači da a) se ceriš dok si pijan, i b) dok se tako ceriš uopće ne izgledaš onako kako ti misliš da izgledaš, nego, zato što si pijan, izgledaš još gluplje nego inače).

A Stela i Stolnik su jednoglasno (u stvari sasvim dvoglasno, ona kontramutiranim cviležom a on tikavim hrapavcem, ali istovremeno) rekli: – Slavko? (s velikim upitnikom na kraju)

– Mirko misli na Slavka Kneza, vučitela telesne i zdravstvene kulture u ovdašnjoj osmoletki – pojasnio je Štijef. – To jest, ovoj ovde gde mi sad sedime, ne?

– Je, tak je! – potvrdio je Mirko. – Točne na tega Slavka mislim! I ni na jenega drugega! Iako ja znam puuune Slavkof! – A onda je počeo nabrajati. – Znam Slavka Klasičeka! – Podigao je jedan prst u zrak. – Sa njim sam jemput kartal belu i ne bum nikad više, jer on ima rengena u svojim očima i more gledati kroz karte, a ak ih skriješ ovak vu ruku, onda more gledati i kroz ruku, ko pravi rengen! Onda znam Slavka Mišelina! – Podigao je drugi prst. – On je brat od Jože Mišelina koji je pedofil jer se seksa sa životinjama, ali Slavko je v redu, osim kaj mu je leva ruka ovak mala i ima malu šakicu na njoj i samo dva persta, jenega malega palca i ovega tu, ne znam kak se taj perst zove ali mu je isto tak mali, i osim kaj ima bruh, al tak se je rodil, ne, osim bruha jer je njega dobil tek posle! I znam Slavka Cingulu! – Podigao je i treći prst u zrak. – On je moj, kak se veli, ratni drug, ne?

– Kak to misliš ratni drug? – prekinuo ga je Štijef pitanjem.

– Je tak! Sa njime sem bil skupa vu ratu i tam smo se družili, ne?! – objasnio mu je Mirko.

– Ali ti, Mirkec, nisi bil vu ratu – zaroktao je Štijef.

– Je, kak nisem?! – usprotivio se Mirko. – Morti nisem bil na pervoj certi, i morti nisem bil vu vojski, i morti nisem bil oblečen vu uniformu, i morti nisem nosil pušku, ali vu ratu sem bil!

– Je, a kak to misliš? – Štijefu nije bilo jasno.

– Je tak! Jel cela Hrvatska bila vu ratu? Je! Jel sam ja celo to vreme bil vu Hrvatskoj? Bil sem! No, i kaj onda hočeš?! Ak je cela Hrvatska bila vu ratu, a bila je, i ak sem ja celo to vreme bil vu Hrvatskoj, a bil sem, onda sem bil i vu ratu, ne?!

Protiv ovakvih argumenata nitko nije mogao ništa, pa Štijefu nije preostalo ništa drugo no da slegne ramenima i eventualno odmahne rukom. Te je učinio oboje.

– A isto tak je bil i taj moj ratni drug Slavko Cingula, ne?!

Isti argumenti, ista Štijefova reakcija.

– I još znam Slavka Krušlina! – Evo i četvrtog prsta u zraku. – Samo kaj njemu nije pravo ime Slavko neg mu je pravo ime Slavoljub, ali ga si zoveju Slavko, pa se zato i on računa u se te Slavke koje znam, ne?!

Nitko od prisutnih na ovo nije imao nikakvu primjedbu pa je Mirko mogao nastaviti.

– Ali kad sem rekel da je Deda Mraz bil Slavko – nastavio je – tu sem mislil na Slavka Kneza i ni na jenega drugega Slavka, ne?! Slavko Knez je moj venčani kum i prijatel, pak sem ga zamolil da me male zameni ko Deda Mraza dok se ja kartam, ne? Nekak mi ni bilo lepe da se idem kartati u onoj črlenoj obleki i sa belom bradom i brkima. Uostalom, ste ikad videli Deda Mraza kak se karta belu?!

– Je, ja bormeš nisem! – potvrdio je Štijef.

– Ni ja! – uzviknula je Stela.

– I onda? – upitao je Stolnik.

– I onda smo si napravili plan, ja i on, to jest ja i Slavko, po kojemu on, to jest Slavko, ide vu Opatiju na jenega semenara, ne, iak tam ni bile nikakvega semenara, hoču reči morti je i bile jer vu Opatiji su non-stop nekakvi semenari, ne, ali ni bilo za njega, to jest za Slavka, ne?! I onda smo to razglasili prek Sirene, tak da su odma si znali da je Slavko otišel vu Opatiju, iak ni otišel nikam, me razmete?! A Slavko je još i uvalil kluča od škole Štijefu tak da se zgleda ko za praf, ne?

– Bormeš mi ga je uvalil – promrmljao je Štijef.

– U selu imate sirene? – upitala je Stela i pomislila “Ako imaju Djeda Mraza, zašto ne bi imali i sirene?”. A onda se sjetila one priče u kojoj se jedna sirena zaljubi u nekog kretena, kakvi već muškarci znaju biti, koji je krstario na nekakvoj jahti i koji je uopće nije doživljavao iako je non-stop plivala za tom jahtom, ali kad se frajer napio i pao u more, ona ga je spasila, a on opet ništa i onda je jadna sirena umrla. “Glupača!” pomislila je Stela.

A inspektor Stolnik je rekao: – Hm, nisam znao da se preko sirene može prenositi govor. – Jer, za razliku od Stele, riječ sirena njega je asocirala na nešto sasvim drugo. – Mislio sam da ona može samo zavijati?

Začudo, Štijef je shvatio zabunu.

– Je, ma ni Mirko mislil na takvu sirenu – rekao je Steli – a ni na takvu – rekao je Stolniku. – Vi ste mislili da on priča o sireni kaj živi vu moru, onoj kaj je pola-pola, to jest gore ima se kaj treba, ali dole nema noge – rekao je Steli – ili o sireni iz civilne zaštite, onoj kaj ima tri noge i ručkicu za okretanje – rekao je Stolniku – kaj ne?

– Da – priznala je Stela.

– Da – priznao je Stolnik.

A okruglasti policajac je rekao: – Ova Sirena, o kojoj Mirko priča, je jena domača ženska, tuj iz sela, a Sirena joj je nadimak, ne, jer se čuje po celom selu kak i ona sirena kaj zavija, i ona vam dojde nekak ko oni bubnjari kaj su vu stara vremena išli okolo sa bubnjom i nekakvim pismom, ne, pak su sa bubnjom bubnjali da privleku ljude, a kad bi ih privlekli onda su im čitali ono pismo, i tak su se saznavale novosti, ne? E, tak je i ova naša Sirena, osim kaj ona nema bubnja ni pisma, neg ima velikega gubeca i dugega jezika, kaj vam dojde na isto, ne?

– Je, tak je! – ubacio se Mirko, raspalivši opet šakom po školskoj klupi. – Ak hočeš da si znaju ono kaj hočeš da si znaju, onda to samo veliš Sireni i veliš joj da je tajna i da nek nikom niš ne priča! I onda si sto-posto ziher da bu ispričala sima!

– Aha, sad mi je jasno! – zacvrkutala je Stela, a Mirku je glava klonula na klupu.

– Ti bokca, Mirkec je zaspal! – zaroktao je policijski dudek, pa ga je piknuo prstom u rame. – Mirkec! Halo, Mirkec, daj se zbudi! Halo! – A zatim si je s opasača skinuo pendrek i raspalio njime svom snagom po klupi Bammm!

– Bela! – uzviknuo je Mirko Kralj i prije nego je podigao glavu, što je samo dokaz da strasni kartaši kartaju i u snu.

A Štijef je rekao: – Ajde, Mirkec, sad pospremi karte i odgovori gosponu inspektoru kaj te je pital.

A Mirkec je neko vrijeme samo treptao očima, a onda je pronašao izgubljeni fajl, kliknuo dvaput nevidljivim mišem i nastavio, jednako glasno i jednako opširno: – I još sem ga zamolil, mislim Slavka, da nek se potrudi da niko ne primeti da Ded Mraz nisem ja, me razmete?! Ja sem več deset let za redom jedini Ded Mraz vu Donjem Malom, a i širje, to jest i vu Gornjem Velikom i vu Desnem i vu Levem Središću.

– Celi moj rejon! – ubacio se Štijef ponosno.

– Tak da je to – nastavio je Mirko – kak da vam velim, jena tradicijonala, ne?! Pak sem rekel Slavku da nek se ponaša isto tak kak se i ja uvek ponašam, ne?!

– Je – opet se ubacio Štijef. – Pak je jadni vučitel moral lokati gemište vu Euru, a inače vam on, gospon inspektor, uopče niš ne pije. Pardon, nije niš, jer pije sokove, one kaj budu jake gusti kad se ih kupi pak ih se mora razmutit sa vodom, kaj pak znači da pije i vodu, ne? Al inače, niš drugo, a pogotovo ne alkohola, ne?

– Ha ha ha! – nasmijao se Mirko na sav glas, dok su se ostali izmicali da ih ne dohvate kapljice sline, koje je pri tome ispaljivao iz usta. – A kaj mu more bit od par gemištof?!

– Čini se da može bit mrtav – rekla je Stela tiho.

– A tko bi htio ubiti Slavka Kneza? – upitao je inspektor Stolnik.

Slavko Knez ne voli:
1. kad se ne može prisjetiti koji od njegovih devet učenika pohađa koji razred
2. kad mu se polomi kreda pa noktom zagrebe po ploči
3. kad ga njegov kum, Mirko Kralj, potapše po leđima

A voli:
1. kad nakon zabijenog gola nogometaši skoče jedni drugima u zagrljaj
2. obući ženski kombine i hodati ispred ogledala
3. kad utrku 110 metara s preponama puste u slow motionsu