Dok prelazim asfalt | Krešimir Mićanović

JAGODE

U bratovu vrtu bilo ih je puno. Pravilno
raspoređene u pravokutnik obilazi ih svakoga
dana. Čupka travu, prstima mrvi velike grumene
zemlje i mršteći tjera mrave. Smetaju mu.
Njegovim jagodama. Kada dođem njemu, nakon
pozdrava, dodira kose o žicu za rublje, odlazim
u njegov vrt, jagode. On donosi za mnom
posudu i pomaže mi u njihovu branju.
Upozorava me da ne stajem na njihovo lišće,
mladice. Poslije, zajedno promatramo kako mlaz
vode s jagoda odnosi mrave. Odlazi po šećer.
Zabrinuto, zatim, ogleda najveću. Bile bi još
ljepše, kaže. Prije nego li će žlica šećera i
jagodâ nestati u meni, ugledam – mrav. Što će
mrav na jagodama? Što će mrav na mojim
jagodama, kažem?