Dok prelazim asfalt | Krešimir Mićanović

NOVINE

Čitam novine u sobi ulice. Pored mene
prolazi plin zvuka remena, okret kotača
bicikla, dah dnevnog šetača. Oni prolaze
i pored novina. Ne zaustavljaju se, i
o njima ništa ne mogu pročitati, saznati.
S pločnika ulice do mene novina dolazi
boja lišća, korak stabla. Uznemireno.
Uplašeno. Ostavljam novine jer nemaju
fotografiju stabla sobe ulice. Izbacujem
glavu kroz prozor. Moram iskriviti vrat
pred mehaničkom roletom s početka 70-ih
godina. Gledam sobu svoje ulice i njen
mladi hrast. Žir u žutoj majici i trapericama.
Spuštam roletu pred prolaznikom koji
ne hoda ulicom i hrastovim mirisom
kovine. Uzimam ponovo novine. Sada nikoga
ne čujem. Jer je mrak olova.