Avenija : dokument jednog vremena i međuprostora | skarlet_p

PODLOGE

(julien)

puštaš podloge i subatomske kvarkove
kao obloge za parkove i hodače kroz sonični
prostor
(tvoje podloge putuju kroz moj prostor)

izoliranim polisima daj privacy policy da
slušaju na preskok, a ne čitaju
prostor, ionako
(tvoje podloge natapaju ovaj prostor)

kreiraš jasnu pozadinu sumraku u studenom
svakom izlasku iz trake na vinilu
i u flac-u
(tvoje podloge pucketaju u flac-u)

razgledavam tvoje radove kao nutarnje
gradove i tamo hvatam tram za jutarnje
commutinge kroz prostor
(tvoje podloge moj oblikuju prostor)

zato skupljam tvoje podloge kao minimalne
odgode post-imperija i oglede
kada gledam prazan prostor
(tvoje podloge ulijevaju me u prostor)

čekaš da upale se svjetiljke na ulici
da suton skupi kestene i utonu lisne
peteljke u prostor
(tvoje podloge autumnalni su prostor)

svjesno kliziš u očite slogane, vješto
za moje oči, te podloge kažu mi nešto
od toga zašto titra ovaj međuprostor
(tvoje podloge titraji su u prostor)

pleteš skupa glitch i vunene
šumove iz klupka humanuma u
almanah Avenije, u prostor
(tvoje podloge sažimaju ovaj prostor)