Bršljan | Krešimir Bagić

NETKO CRTA SVOJU RUKU

 

putujem u fotografije
i nikoga ne prepoznajem

vlakovi više ne stoje
u mojim stanicama
žuri im se
a ja se
moram
pješice
vraćati
duboko u unutrašnjost
zamatati se u klupko
koje je zaboravilo početak

netko crta svoju ruku
u prašini u tišini
u crno-bijeli dan
kolodvor je pobjegao od kuće

Kolačiće koristimo kako bismo poboljšali Vaše korisničko iskustvo. Ukoliko se slažete, tada prihvaćate korištenje kolačića i web stranice sukladno našoj politici privatnosti.