Bršljan | Krešimir Bagić

U JUTARNJOJ KAVI

 

ima jedan trenutak u jutarnjoj kavi
koji bi da bude srce dana srce kave
koji mi kaže uzmi me sa sobom
kojemu kažem kucaj

u njemu stanujemo dok se dan ne sruši
dok ruža ne uvene u našim očima
ponekad kuća ponekad pustinja
nema ga smisla navijati i zalijevati

miris koji putuje nisam pokušao upoznati
iako glas iz šalice upozorava
‘krešo krešo pa ti umireš iznutra
crtaš otok a znaš da otok grize’

taj trenutak dan kuću glas ružu
nisam sreo ali jednom hoću
što će se to možda dogoditi prekasno
najmanje smo krivi šalica cigareta i ja

Kolačiće koristimo kako bismo poboljšali Vaše korisničko iskustvo. Ukoliko se slažete, tada prihvaćate korištenje kolačića i web stranice sukladno našoj politici privatnosti.