Vidok koža | Vesna Biga
LI
Kojom kožom da se pomolim, upitala sam biljege,
sitne putokaze popadale na moja ramena,
traži li to od mene nečiji teret da se sagnem,
ili bi radije da podignem oči, prebrojavajući
samohodna zviježđa, možda je već pijesak
ta put, koja se prostire nada mnom,
možda će niknuti cvijet u kamenom hropcu,
iz ove moje pustinjske, tuđom rukom narečene kože
Sadržaj
1. DIOUrednikov izbori
ii
iii
iv
v
vi
vii
viii
ix
x
2. DIO
xi
Urednikov izborxii
xiii
Urednikov izborxiv
xv
xvi
xvii
xviii
xix
xx
xxi
xxii
xxiii
xxiv
Urednikov izborxxv
xxvi
xxvii
xxviii
3. DIO
xxix
xxx
xxxi
xxxii
xxxiii
xxxiv
xxxv
xxxvi
xxxvii
xxxviii
xxxix
xl
xli
xlii
xliii
xliv
4. DIO
xlv
xlvi
xlvii
xlviii
xlix
l
li
Urednikov izborlii
liii
liv
lv
lvi
lvii
lviii
lix
lx
lxi
lxii
Impresum
