Vidok koža | Vesna Biga
XXXVIII
Porekne li sebe toliko da je više nitko ne može vidjeti,
njome drugo da prolazi, sve što sjenku nosi, glasa se,
nju više da ne čuje, nju da ne takne, samo ja da poznam
njen muk, znam njen lik, zar svoje ime ja ne prozivam
pod takvom svojom kožom, dam li riječ, zar ne otvaram
sva vrata, sve caklene prozore, a ne mogu unići u kuću
ove puti, u vlastite pokore srhove, ne mogu, čudno
Sadržaj
1. DIOUrednikov izbori
ii
iii
iv
v
vi
vii
viii
ix
x
2. DIO
xi
Urednikov izborxii
xiii
Urednikov izborxiv
xv
xvi
xvii
xviii
xix
xx
xxi
xxii
xxiii
xxiv
Urednikov izborxxv
xxvi
xxvii
xxviii
3. DIO
xxix
xxx
xxxi
xxxii
xxxiii
xxxiv
xxxv
xxxvi
xxxvii
xxxviii
xxxix
xl
xli
xlii
xliii
xliv
4. DIO
xlv
xlvi
xlvii
xlviii
xlix
l
li
Urednikov izborlii
liii
liv
lv
lvi
lvii
lviii
lix
lx
lxi
lxii
Impresum
