Vidok koža | Vesna Biga
XII
Ponekad se lagano uštine za obraz, takne kapak,
sebi namigne, ili poškaklja pazuha, dobrohotno,
a onda, još nasmijana, iskričavom zjenicom uoči
meki spokoj podlaktice, poturi je plamenu, vrisne,
ili zareže kuhinjskim nožem dlan, onako usput, dok
guli koru krumpiru, malo zakine i sebi, opet vrisne,
uvrijeđeno, a htjela je samo virnuti napolje,
s one strane iznutrice, zaskočiti otajstvo pokorice
Sadržaj
1. DIOUrednikov izbori
ii
iii
iv
v
vi
vii
viii
ix
x
2. DIO
xi
Urednikov izborxii
xiii
Urednikov izborxiv
xv
xvi
xvii
xviii
xix
xx
xxi
xxii
xxiii
xxiv
Urednikov izborxxv
xxvi
xxvii
xxviii
3. DIO
xxix
xxx
xxxi
xxxii
xxxiii
xxxiv
xxxv
xxxvi
xxxvii
xxxviii
xxxix
xl
xli
xlii
xliii
xliv
4. DIO
xlv
xlvi
xlvii
xlviii
xlix
l
li
Urednikov izborlii
liii
liv
lv
lvi
lvii
lviii
lix
lx
lxi
lxii
Impresum
