Vidok koža | Vesna Biga
XXXV
Staklenih očiju, opranih zuba, postrojenih u osmijeh
svome tvorcu, s prividom glave jelena na zidu i
vonjem lakirane kuke među nozdrvama,
ova koža posrće olako, ponaša se bestjelesno,
taknem li je nabreklim prstom, pada mi na dušu
punu sluzi, krvi, kostiju, a iza suhe pikule njezinog oka
tek piljevina, prah umorenog drveta je mori,
čini se da je jedno prst božiji, a ono drugo moj
Sadržaj
1. DIOUrednikov izbori
ii
iii
iv
v
vi
vii
viii
ix
x
2. DIO
xi
Urednikov izborxii
xiii
Urednikov izborxiv
xv
xvi
xvii
xviii
xix
xx
xxi
xxii
xxiii
xxiv
Urednikov izborxxv
xxvi
xxvii
xxviii
3. DIO
xxix
xxx
xxxi
xxxii
xxxiii
xxxiv
xxxv
xxxvi
xxxvii
xxxviii
xxxix
xl
xli
xlii
xliii
xliv
4. DIO
xlv
xlvi
xlvii
xlviii
xlix
l
li
Urednikov izborlii
liii
liv
lv
lvi
lvii
lviii
lix
lx
lxi
lxii
Impresum
