Vidok koža | Vesna Biga
LIII
Uhvatila sam joj skriveni rukopis,
u vlastitim jagodicama prstiju,
njen ručni rad u predvečerje,
a šuštalo je kao dudov svilac,
dok bijesnu halju joj obećava,
koju će jednom skinuti, onako
kako mlade beštije sitnim trikom
nečijeg postojanja,
nečijeg nepostojanja,
paraju posuđene riječi,
a mora li baš tako biti,
svlačljiva kožo,
pod tvojom haljom premala diše
tajna, taru se već pročitani podvizi
Sadržaj
1. DIOUrednikov izbori
ii
iii
iv
v
vi
vii
viii
ix
x
2. DIO
xi
Urednikov izborxii
xiii
Urednikov izborxiv
xv
xvi
xvii
xviii
xix
xx
xxi
xxii
xxiii
xxiv
Urednikov izborxxv
xxvi
xxvii
xxviii
3. DIO
xxix
xxx
xxxi
xxxii
xxxiii
xxxiv
xxxv
xxxvi
xxxvii
xxxviii
xxxix
xl
xli
xlii
xliii
xliv
4. DIO
xlv
xlvi
xlvii
xlviii
xlix
l
li
Urednikov izborlii
liii
liv
lv
lvi
lvii
lviii
lix
lx
lxi
lxii
Impresum
