Vidok koža | Vesna Biga
XXII
Vječito htjela bi da bijela bude i
da je glatka, mliječna, svakoj koži
uzorita, da bude što i ticala oka,
laka i svilasta dok je meko maze,
bez ijednog uboda, tragova zuba
u njenoj vrsnoći da se ne nađe,
ni u najskrovitijim pregibima ogledala,
makar tek propupalu mila krv, vazda
da je neokaljana, ova koža bi da je
nad kožama uzvišena, čista toliko da
joj ni žar utrobe uditi ne može, nikad
da je ne oprlji, da je nikad ne oplodi
ona iskra iz nutrine što se prikrada,
jedinoj svojoj koži da užeže svlak
Sadržaj
1. DIOUrednikov izbori
ii
iii
iv
v
vi
vii
viii
ix
x
2. DIO
xi
Urednikov izborxii
xiii
Urednikov izborxiv
xv
xvi
xvii
xviii
xix
xx
xxi
xxii
xxiii
xxiv
Urednikov izborxxv
xxvi
xxvii
xxviii
3. DIO
xxix
xxx
xxxi
xxxii
xxxiii
xxxiv
xxxv
xxxvi
xxxvii
xxxviii
xxxix
xl
xli
xlii
xliii
xliv
4. DIO
xlv
xlvi
xlvii
xlviii
xlix
l
li
Urednikov izborlii
liii
liv
lv
lvi
lvii
lviii
lix
lx
lxi
lxii
Impresum
