Vidok koža | Vesna Biga
LIX
Rado bi užitak neprestani a uvijek
u stazu zagledana,
od sebe odlazi, sebi se vraća,
ili je već bila tu ili će tek biti,
čuva dvije kutije u kojima zveckaju
novčići njena vremena,
a rado bi da se ništa ne čuje,
ali kako kad i u tišini sebe doziva,
zapljusnu je stara mora
dok se napreže školjkama,
pa joj uši i nehotice stanu rasti,
čuje kako bubre u njima pusti vali,
onda bude gnjevna što je tako ušata,
nije joj lako samoj sa sobom biti,
tako goropadnoj, okatoj i ušatoj
Sadržaj
1. DIOUrednikov izbori
ii
iii
iv
v
vi
vii
viii
ix
x
2. DIO
xi
Urednikov izborxii
xiii
Urednikov izborxiv
xv
xvi
xvii
xviii
xix
xx
xxi
xxii
xxiii
xxiv
Urednikov izborxxv
xxvi
xxvii
xxviii
3. DIO
xxix
xxx
xxxi
xxxii
xxxiii
xxxiv
xxxv
xxxvi
xxxvii
xxxviii
xxxix
xl
xli
xlii
xliii
xliv
4. DIO
xlv
xlvi
xlvii
xlviii
xlix
l
li
Urednikov izborlii
liii
liv
lv
lvi
lvii
lviii
lix
lx
lxi
lxii
Impresum
