Vidok koža | Vesna Biga
XLVII
Dočekala sam i to, prošaptala je kad se otvorio zijev
plamene boleštine i niklo grdno cvijeće mesojeđa,
kad je pokuljalo napolje ono što je ridalo unutra,
kad je presjeklo usijanom oštricom da će u dim i prah,
onako kako od bunike i mlječike izgaraju rosne utvare
pastirica o podne, i propinju se pomamne ždrebice
po vrištavim goblenima, pronosila se punim grlom moja
put posred žliježđa, ispod samoniklih sunaca, a vidi sad,
na livadama ove kože još samo šapat da je zatraviti
Sadržaj
1. DIOUrednikov izbori
ii
iii
iv
v
vi
vii
viii
ix
x
2. DIO
xi
Urednikov izborxii
xiii
Urednikov izborxiv
xv
xvi
xvii
xviii
xix
xx
xxi
xxii
xxiii
xxiv
Urednikov izborxxv
xxvi
xxvii
xxviii
3. DIO
xxix
xxx
xxxi
xxxii
xxxiii
xxxiv
xxxv
xxxvi
xxxvii
xxxviii
xxxix
xl
xli
xlii
xliii
xliv
4. DIO
xlv
xlvi
xlvii
xlviii
xlix
l
li
Urednikov izborlii
liii
liv
lv
lvi
lvii
lviii
lix
lx
lxi
lxii
Impresum
