Crna pokrajina | Marko Pogačar

SUBOTA, RASAP

 

Svane i nebo padne
kao trula kruška
pod stol.

crvi se razmile
kao konobari.

i neplaćeni računi
legnu jedan u drugi.

uđe Marija, ja kažem Marijo,
a ona pokaže zube.

odsada čuči i čeka, čuči
i čeka, odlučila je
da drugačije nosi svoj miris.

ja se priklonim svinjama:
pritisnem meso o bijelo meso
i sklopim oči i vidim –

na sve sjedne čupava noć.

Kolačiće koristimo kako bismo poboljšali Vaše korisničko iskustvo. Ukoliko se slažete, tada prihvaćate korištenje kolačića i web stranice sukladno našoj politici privatnosti.