Izlaz Zagreb jug | Edo Popović

6
O TOME KAKO SI JE VERA UMALO OTFIKARILA PRST I KAKO SE BABA NIJE MOGAO SJETITI IMENA PEPELJARE

Statistika je tabelarni Bog, vražja paučina u kojoj se koprcaju vojske siromašnih, službeni narkotik svih zemalja, ona je poezija državnih činovnika koja kazuje da je i osuđeniku na smrt zapravo super i da su, u prosjeku, i pred njim godine i godine sretnog života. A statistika kazuje otprilike ovako. Lani je Baba u neupotrebljivom stanju bio 202 dana, što je za 15 posto više nego prethodne godine. Od 202 dana, osam dana otpada na jednu groznu azijsku gripu, šest na virozu, trinaest na peludnu groznicu, 85 dana na mrzovolje različitog porijekla, a ostatak, punih 90 dana, na pijanstva raznih intenziteta i na mamurluke.

U prvih šest mjeseci ove godine Baba je u više manje neupotrebljivom stanju bio 144 dana. Pet dana viroze, dva tjedna peludne groznice, 45 dana mrzovolje izazvane raznim aspektima svakodnevice, dvanaest dana euforije izazvane popravkom gramofona i danonoćnim duvanjem i slušanjem starih ploča i kao kruna svemu: 68 alko-mamurnih dana.

Vera nije imala razloga sumnjati u surovost brojki, u neumoljivu matematičku logiku koja je najavljivala Babin novi rekord u neupotrebljivosti. Rekla je to Babi.

Na to si spala, rekao je Baba ogorčeno, na to da ko špija vodiš bilješkice o mojim bolestima, pijanstvima i mamurlucima?

Ma kakvi, srećo, rekla je Vera. Ne vodim ja nikakve bilješke o tvojim svinjarijama, već o svojim propalim danima. A na to imam pravo, zar ne?

Zapravo je to bilo jedno od ljepših jutara. Blagovaonica je mirisala na kavu i preprženi kruh, Radio 101 prašio je gadan reggae, mačke lutalice izlazile su iz rupe na zidu susjedne zgrade, protezale se na suncu i gledale poprijeko pse, u parku klinci su se žestoko svađali oko nekog faula, je li bio u kaznenom prostoru ili nije, Baba je rolao cigaretu, njihao se u ritmu glazbe i rekao da je pravi grijeh propustiti jedno ovakvo jutro, a Vera je rekla da, a Baba je rekao da bi mu stvarno bilo žao da je sad u krevetu, a Vera je rekla jebeš jedno jutro, neki ljudi propuste cijeli život, a Baba je rekao o čemu ti pričaš, a Vera je potegla statistiku.

Dobro, rekao je Baba, možeš li mi reći što sam to krivo napravio pa u zadnje vrijeme samo pizdiš na mene?

Pa, potrajalo bi da ti sad počnem nabrajati što si sve zeznuo proteklih godina, rekla je Vera. Ali, kad već inzistiraš, evo nekoliko odabranih svinjarija. Na primjer, lani sam sama išla na jebeni abortus i sama se vraćala iz bolnice, jer si ti negdje lokao i jer te, zapravo, uopće nije bilo briga.

Baba je gledao kroz prozor. Vrabac je čučao na satelitskoj anteni i posrao se na nju, ali Baba to nije vidio. Razmišljao je o tome kako je Vera postala previše kruta i ozbiljna. Kako je popušila sindrom matematičara iz Malog princa i zaboravila se igrati.

Pa onda, nastavila je Vera, kad sam si ono nožem umalo otfikarila kažiprst. Nazvala sam te na posao, zamolila te da dođeš i odvezeš me u bolnicu, a ti nisi došao, jer si usput zaglavio s nekim na pivcu.

Došao sam, rekao je Baba.

Dva sata sam te čekala, Baba, rekla je Vera, puna dva sata, a onda sam taksijem otišla da mi sašiju prst. I stvarno mi je žao što te, dok su mi gore krpali prst, nisam mogla čekati doma da me odvezeš u bolnicu.

Nije pošteno što mi to sad nabijaš na nos, rekao je Baba.

Je li?, rekla je Vera. A to što se ti povlačiš okolo, a ovdje dođeš samo prespavati i lizati rane, ti to nazivaš poštenjem? Ali, nije to najgora stvar s tobom.

Stani, rekao je Baba. Prije nego što nastaviš, moram ti reći da nemam apsolutno nikakve veze s pedofilijom, dječjom pornografijom na internetu i sličnim stvarima.

Bio je to jadan pokušaj, i Baba je to znao. Vera je samo odmahnula glavom i poklonila mu blijed, ispran osmijeh.

Najgora stvar s tobom je što si odustao, rekla je. Ima već tome dugo kako si se predao, i sad samo traješ (Možda, mislio je Baba, ali ti si izdala sve što si nekad bila). Ne pišeš, ne čitaš, nije te briga ni za što, više čak ni nogomet ne gledaš, samo… tako… ločeš i traješ. A ja te takvog više ne mogu, niti želim gledati.

Baba je zurio u plavu, staklenu pepeljaru pokušavajući se sjetiti imena tog predmeta.

Kad nisi mrzovoljan, pijan si. Kad nisi pijan, mamuran si. Kad nisi mamuran, mrzovoljan si.

Nije točno, rekao je Baba bez imalo obrambene žilavosti.

I dalje se nije mogao sjetiti imena pepeljare.

Ajmo malo biti ozbiljni, Baba, rekla je Vera. Ovakve rečenice ne izgovaraju ljudi koji se dugo poznaju i žive zajedno. Stvar je ionako poprilično zasrana i bolje je da prekinemo prije nego što zaseremo do kraja.

A to znači?, zurio je u pepeljaru.

To znači da trebaš otići, Baba.

Otići?

Da, Baba, pokupi svoje stvari i odi.

Pepeljara, sinulo je Babi. Ovo je jebena pepeljara.