Postelja od orahove sjene | Marinko Plazibat

MOJ TATA S TEŠKOM CRNOM I POSLOVNOM TORBOM

Upravo je njegova desna polovica snage
zakoračila nogom ka dizalu
Lijeva je obično smotana ona će
žilavi trenutak
kasnije
Dizalo je posvema novo
i jako poput snopa članskih iskaznica uvezanih Idejom
i mrakom
Treba mu dakle sićušan dah vremena
za popeti se s obveznim darom u zaboravljivom džepu
i s umorom u zadihanom bolesnom srcu
Brzo ću mu potrčati u zagrljaj
uz nespretan pokret koji će kasniti
stvar kič zaprljati
Dakako
s olakšanjem ću otrčati po manžetnu otpalu pred dizalom
opet s one ruke koja nosi dosadni spori
zapinjući pokret