Postelja od orahove sjene | Marinko Plazibat

PREVERT

već danima tražim te na onomu istom trgu.
siguran sam da nježnim strojem od kratkoga leta
i tankoga crvenila pratiš svaki moj korak.
osjećaš li pritom tu silnu stisku
gladan raskorak u mojim očima?
vidiš li more u žutilu i iskru
gnjilu bez sugovornika?
slomljen od tolikoga petka
nemam krvi za puzanje mršave nade.
tvoja je pletenica gusta poput nejasne smrti
i teško je pronaći čvor
iz kojega bih mogao povući ravnu nit
prema izvoru koji je oko obećalo.
jedne oblačne subote.

jedne oblačne subote.