Postelja od orahove sjene | Marinko Plazibat

ROSA

 

Moja baka je vrlo stara
i velika
glumi crva u mojim prstima
Vidiš draga
koliko su mi prsti snažni!
Lako te milujem, kao pepeo,
glatko klizim tvojom podatnom kožom
slatko se svađam s tvojim sitnim palcem ispisujem
srce cijelo samo malim tikom
Zadovoljna si mojom rosom
smiona si svojom malom kosom
krupna u oštrim grudima
Sretan sam jako
“O, bako moja!”
Zahvalit hoću čas i njenim
crvima
A rosa utihnu
lovci
na vrijeme kreću

Kolačiće koristimo kako bismo poboljšali Vaše korisničko iskustvo. Ukoliko se slažete, tada prihvaćate korištenje kolačića i web stranice sukladno našoj politici privatnosti.