Birali ste broj koji se ne koristi | Antonija Novaković

OVO TU I OVO TU I OVO TU

– Tko bi to rekao – reče jedina mušterija u kavani gledajući van.

Mećava je bila tolika da je čovjek izlazeći iz autobusa posrnuo i uhvatio se za stup koji je obilježavao postaju.

Konobarica dolije još kave u šalicu svoga gosta i pogleda kroz izlog. Muškarac je polako krenuo preko ceste.

– Stranac – reče konobarica.

– A ja nisam? – odgovori gost.

Konobarica slegne ramenima i vrati se za šank. Pao je prvi veliki snijeg i nije bilo posla. Podigla je knjigu sa stolice i nastavila čitati.

Uskoro se otvore vrata i stranac uđe.

Sjedne i skine šešir. Po kaputu su mu se topile krpe snijega i ostavljale velike vlažne mrlje. Položi dlanove na stol i ostane tako.

Konobarica odloži knjigu. Opere čašu, stavi je da se suši i priđe novom gostu. Na leđima joj se pregača križala u čvor.

Muškarac naruči kavu.

Konobarica obriše stol, spusti pepeljaru i ode.

Iznad šanka je bio uključen televizor. Konobarica pojača ton da čuje vijesti pa ga ponovo utiša.

– Gadno vrijeme – reče mušterija s drugog kraja prostorije.

Nitko ne odgovori pa nastavi sam za sebe:

– Treba se zatvoriti i ne izlaziti do proljeća. Kažem ja.

Na cesti su polako nestajali tragovi guma. Na jednoj strani izloga naišla bi silueta nakošena vjetrom, probila se na drugi kraj pa izašla iz kadra.

– Postoji li neki hotel u gradu? – upita stranac konobaricu kad se vratila s narudžbom.

– Ravno niz ulicu pa lijevo – odgovori mu, rukom pokazujući smjer.

Uskoro se začula muzika. Onaj je čovjek zamolio da se uključi radio.

Stranac ponese šalicu i sjedne za šank. Konobarica podigne glavu s knjige i upitno ga pogleda.

– Poznajete li ovu ženu?

Iz džepa je izvadio fotografiju.

Žena na slici gledala je ravno u kameru, kao da će progovoriti.

Konobarica odmahne.

– Ne izgleda mi poznato – reče. – Zašto?

– Ne možete se prisjetiti?

– Zapamtila bih je da je bila ovdje. Ne dolazi baš puno ljudi.

Stranac odloži fotografiju na šank.

Straga mu priđe čovjek.

– Mogu i ja pogledati? – upita.

Nagne se preko strančevog ramena.

– Šteta tako lijepe žene – reče.

Rukom čeznutljivo opiše krug i vrati se za svoj stol. Počeo je fućkati neku melodiju. Stranac spremi fotografiju natrag u džep.

– Što čitate? – upita konobaricu.

Ona okrene knjigu i pogleda korice.

– Dnevnici s putovanja – reče.

– Valja li?

– U redu je.

Otvori stranicu i pročita prvu rečenicu. Amerika. Odlazak. Lagana tjeskoba svojstvena svakom putovanju prošla je.

– Neki Francuz – objasni i pokuša izgovoriti ime. Okrene zatim naslovnicu da čovjek pročita sam.

Prošlo je nekoliko minuta u tišini. Stranac je gledao snježne nanose kako polako prekrivaju reklame na fasadama. Samo su rijetka slova ostala vidljiva i zajedno su se slagala u nečitke poruke koje je netko davno ostavio u nadi da će ih ljudi proniknuti i da neće biti kasno.

– Često putujete? – stranac nastavi razgovor.

– Uopće ne – zamisli se konobarica kao da odgovara na vlastito pitanje. – Čini me previše osjetljivom.

– Na što?

– Na ovu tu i ovo tu i ovo tu – pokaže u neodređenom smjeru, na sve što ih je okruživalo.

– Kako to?

– Sama pomisao na ta nova mjesta i ljude u meni budi želju da se vratim.

Stranac se igrao kutijom šibica. Prstom je prolazio po bridovima i okretao je.

– Mrzim vas – reče.

Konobarica ga zapanjeno pogleda.

– Oprostite – ispriča se muškarac. – Malo sam umoran.

Izvadi šibicu i zapali je. Dogorjela je i zahvatila mu palac. Tek tada je baci u pepeljaru.

– Mogu li još jednom vidjeti onu fotografiju? – predloži konobarica.

Žena na slici bila je još mlada. Izgledalo je kao da bi se svaki čas mogla pojaviti kraj njih. Ramenom se naslanjala na zid od cigli. Preko tijela joj je pala sjena čovjeka s kamerom.

Konobarica se namršti.

– Ne. Žao mi je. Ipak ne – reče.

Podigne praznu šalicu i stavi je pod vodu. Kapljice su joj skakale po koži. Krpom obriše šank.

Stranac odbroji novac. Ostavi veliku napojnicu.

Zakopča kaput, pozdravi i izađe. Vani pogleda koliko su mu nogavice upale u snijeg. Zakorači visoko i krene.

– Šešir! – vikne jedina mušterija u kavani. – Zaboravio je šešir.

Pokaže na stol za kojim je stranac sjedio.

– Neka – odmahne konobarica – pustite.