Zeleni prah | Andriana Škunca

MIMOHOD

Uz tebe sjena se odvaja od stvari. Prozirnost sastavlja novi lik. Prah stišava šumove, osluškuje što dolazi.

Sve što u hodu dodirneš ili spustiš, bez odjeka je. Bliže onome što izbiva.

Pratim mimohod tebe i tišine, ubrzanu kretnju koja želi sve zadržati, onako kako se naslanja na brid, na udubinu u vlastitu skrovištu.

Kad smo skupa, silina nas vuče i zaustavlja pred mnoštvom podrobnosti. Pokušavamo odmjeriti granice do kojih idemo.

Kažeš: To je vrlo tanka opna, s lakoćom se može proći.