Minus sapiens | Zoran Roško
97.
Nečija sablast, ili njezina dvojnica, govori mi da odnekud odozgo vidim kako Alga, samo licem jasno izranjajući iz noći, stoji na terasi i gleda nekamo ulijevo, nadajući se da je ptica još nije ugledala. Zapanjena je onime što vidi, da ovdje istovremeno vladaju smrt i ljubav. Potom noć odlijeće, na sve načine, crveni, crni i zlatni.
„Alga, možeš li u glavi još jednom prelistati fotografije njegove smrti, da budemo sigurni da smo našli točno ono što smo očekivali da ćemo naći. Hvala, Alga“, kaže mi sablast da čujem kako netko govori Algi. „Alga, ovo je tvoja ruka, ne brini, ne možeš je pobrkati s nožem. Paunovi će te sada otpratiti.“
Sadržaj
1.2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
18.
19.
20.
21.
22.
23.
24.
25.
26.
27.
28.
29.
30.
31.
32.
33.
34.
35.
36.
37.
38.
39.
40.
41.
42.
43.
44.
45.
46.
47.
48.
49.
50.
51.
52.
53.
54.
55.
56.
57.
58.
59.
60.
61.
62.
63.
64.
65.
66.
67.
68.
69.
70.
71.
72.
73.
74.
75.
76.
77.
78.
79.
80.
81.
82.
83.
84.
85.
86.
87.
88.
89.
90.
91.
92.
93.
94.
95.
96.
97.
98.
99.
100.
101.
Impresum
