Neparne ljubavi | Andrea Zlatar

GLEDANJE SEBE

tjeraj se na gledanje, na gledanje sebe
iako ni ovaj zid sada, nije zid oko ničega
nešto je ipak unutra
htjela bih, htjela bih to nešto – a ne samo iščekivanje,
napeto i manje napeto.
od jednog do drugog prostora
izmičem se zastorima, otvaram prozore, škure,
tražim, tražim
pod plahtama više ne stanuje bjelina,
ne više.
sad sam tako dobro zatvorena,
nikakvog propuha u duši,
ni htijenja, ni zaostaci
samo strahovi
strahovi
strahovi
moje su panike doduše objektivne
reklo bi se da imam razloga
ali sjećam se
kad i nije bilo razloga
skoro uvijek
ranojutarnji strah
buđenja duše
čisti
užas