Ilirik | Mladen Blažević

NOŽ ZAKOVAN U KORICAMA

Barbin je sjedeći pred kućom gledao u vrč, vrteći talog barča na dnu jednoličnim kružnim pokretom.

– Otići ćeš u Salonu, ali prije toga ćeš se naći s Batonom. Garo je zadužen da ga pronađe. I odnijet ćeš mu ovaj nož.

Barbin je razmotao bijelo platno bogato izvezeno crvenim i žutim uzorcima. Nož je bio velik, zabijen u korice od trešnjinog drveta okovanog željezom. Ne posebno vrijedan.

– Okovan je u koricama. Ne može se izvući.

– A to znači da…

– Znači onom kome je poruka poslana.

– I šta mu trebam reći?

– Ništa. Trebaš glumiti Kolapijana i od Batona izvući živu glavu. Potom neopaženo produžiti do Salone. Što ćeš dalje rekao ti je brat. S tobom idu Garo… Pripazi ga se i nemoj mu sve vjerovat. Zadužen je da pazi na tebe i da ti pokaže put i nema za to boljeg čovjeka, ali… s njim nikad ne znaš. S vama ide i Dane.

– Zašto Dane sunce mu…

– Nije te briga.

– Ali Dane je…

– Razmisli prije nego izgovoriš! Ne šali se sa mnom! Ni s Danom! Tebe ću smatrat odgovornim ako mu se što dogodi.

Pruna se pojavila iza Barbinovih leđa udvostručivši pogled koji je bio usmjeren Krumu u oči.

– Koliko imam vremena da se spremim… jer…

– Odmah krećete.

– Dok Ulija spremi stvari. Kad smo kretali iz Akvileje trebalo joj je cijeli dan.

– Ulija će ostati s nama. Ovdje joj je lijepo. Pazit će je dobri ljudi.

Krum se nesvjesno češkao po desnoj obrvi. Barbin je ličio na medvjeda koji je upravo zakopao svoju žrtvu, pa će sačekati nekoliko dana da se meso malo ucrva.

– Tako znači, jel ti to meni prijetiš? Ako je neko takne…

– Tako. Neće je niko taknut. Pazi ti da joj ne naškodiš. Bolje ti je da ideš odmah. Raspituje se za tebe Nubijac. Ti znaš zašto. Mene ne zanima, ali ti njega jako zanimaš kad je potegao iz Akvileje da te nađe. A spominje i da će odvest sa sobom Uliju u Akvileju. Imaš moju riječ da neće. Ako odradiš povjereni posao.

Krum se počeo meškoljiti.

– Idi sad i uzmi stvari. Dane i Garo te već čekaju spremni.

Krum je gledao u Barbina, ali ovaj je samo mućkao talog barča. Nije izgledao kao netko koga možeš odgovoriti od nauma.

– Prije nego kreneš odi s Prunom do jezera. Da ti Tana pokaže put kroz šumu.

Pred Taninim kumirom s Prunom je popio vina iz glinene zdjele. Zamotala mu je nož zakovan u korice u poseban zavežljaj i vezala mu ga pod pazuhom.

– Spavat ćeš s njim.

Dala mu je i kožnu vrećicu s dva zavežljaja.

– Ovo pij da smiriš lupanje srca, a ovo samo kad ne znaš što ćeš. I ne pretjeruj s ovim drugim, između dva prsta. Ovo uzima ljude i zarobljava ih u duplji drveta.

– Kako u duplji?

– Ne želiš znati. Oprezno s tim!

Na trenutak mu se činilo da se Pruna zaista brine.

– Krume! Tebi treba ovo putovanje. Nisi ti loš čovjek.

– Jel se ja to tebi sviđam?

– Imaš priliku odrasti. Ne pruži se u životu ta prilika svakome.

Krenuvši prema kući Krum se pitao kako je Pruni uspjelo da ga pohvali i posrami istovremeno. Kad je stigao kući ispred nje su ga čekali Garo i Dane. Ulija je prišla i zagrlila ga. Stvari za put su bile složene ispred kućice. Ulija je očito saznala za put prije njega.