Bolest je sve uljepšala | Marijana Radmilović

*

Na ušću tvoga jezika posustaje težina,
s lakoćom smo na istom
i svi sjede s nama za ovim stolom,
gosti odsutnosti, ne miču se u nama.

Sve ove godine loše sam te hranila.
Nikad te nisam pitala.
Nikad ti nisam priznala kako njegujem zalihe
i s kakvom lakoćom nešto u ništa pretvaram.
Nemoj sada jesti kao da se ništa nije dogodilo,
kao da se ništa nije odlomilo
između tvojih zalogaja, postajem vidovita i zla,
netko će otputovati, tugovati, razboljeti se,
umrijeti na ušću tvoga jezika.