Bolest je sve uljepšala | Marijana Radmilović

ŠTO NE IZGOVARAŠ

Ne izgovaraš,
što ne izgovaraš, misliš da te
u pouzdanoj daljini nije izgovorilo.
Ne pišeš,
što ne pišeš, misliš da ti se nije vratilo.
Odgovaraju ti mnogi muškarci i mnoge žene,
nepoznati jeziku s kojeg ti pišu.
Osmjehuju se s fotografija, sjene su im lijene,
govore u finim, pravilnim glagolima
o svojim umrlima i svojim ljubavima,
nenametljivi su i brinu o tebi.
Pisao si ženi s kojom nikada nisi vodio ljubav,
pisao muškarcu s kojim nikada nikoga nisi dijelio,
prevodio blizinu, ucrtavao kretnje sa svojih putovanja.
Onaj što je zaklonio pogled, zadržao dah, sve si im objasnio,
to sam ja.
Što ne izgovaraš i što ne pišeš,
samo se za sebe stvorilo,
uzelo ti sve što ikada jesi ili nisi izgovorio.
Ono zdesna moja je majka,
i moje mlađe dijete, u pozadini je kuća
koju smo nedavno kupili.
Šaljem ti svoju novu adresu s nadom,
dragi, da ćeš mi još koji put pisati.