Era gmazova | Martina Vidaić

POVIJEST LOŠE FRIZURE

 

ošišana kosa je kao ošišana trava:
posebnog mirisa, tamnija no prije,
meni najdraži ukras,
ali frizerki se bojim iz najmanje dva razloga:
ne boje se govoriti
i ne boje se škara.
zato me šiša mater,
kojoj ni jedan engleski vrt nije uspio,
ali barem usredotočeno šuti
dok nastoji probosti škarama samo ono tkivo
koje ne boli,
izrađuje majmunske skalpove
koji nikoga ne mogu zapravo šokirati.
nosim sasvim malu sramotu.
uz pravi šampon,
dodirom se gotovo ne razlikuje
od ponosa.
uostalom,
kosa postoji iz sličnog razloga kao i trava:
samo tako da postoji.

Kolačiće koristimo kako bismo poboljšali Vaše korisničko iskustvo. Ukoliko se slažete, tada prihvaćate korištenje kolačića i web stranice sukladno našoj politici privatnosti.