Davide, svašta su mi radili | Marija Andrijašević

IDI U DUĆAN I DONESI TRI JAJA I VELIKU BOCU MARMELADE

koja neugodnost.
dobar dan.
dobar dan.
kako ti mama? kako ujak? kako teta? kako dugmad na košulji?
ajde, saberite se, vi ste samo prodavačica.
ja ne mogu voditi takve razgovore. zašto želite znati išta o meni?
a bilo mi je neugodno. ne volim neparne brojeve.
stara je rekla tri jaja, a mi više nismo siromašni.
dajte mi deset jaja.
ma dajte vi meni trideset jaja.
i ova marmelada od četiri kile, koliko košta?
nisam čula odgovor, bila sam spremna: može, super!
to ćete palačinke spremati?
ma ne, idem gađati reklame na cesti, koji te kurac i to zanima.
moja su jaja.
ne dam ti ih.
nećemo o jajima.
ma, nećemo o ničem.
…
zovi me, reci mi da me voliš, pričaj mi.
zovi me.
želim ti reći kako je na putu do dućana neka ogromna žena udarila čovjeka na motoru.
i kako sam gledala njegovu glavu dok je iskrila po cesti.
nosi kacigu.
veži pojas.
ne želim gledati tvojih deset metara na cesti. ne želim čuti za njih.
a preživio je.
ustvari sam bila smrtnik koji se divio nesreći i nije pozvao pomoć.
policajac me gledao.
ajde, zaustavi me, zaustavi me i slagat ću ti u lice da ništa nisam vidjela.
i što mi možeš? pogodit ću te jajem u to pandursko oko. pogodit ću te.
ja ionako plutam ovim svijetom.
pa sveži pojas.
pazi na kamione i autobuse.
pazi na brzinu.
autocestu.