Davide, svašta su mi radili | Marija Andrijašević

ON TI JE BIO MOJ PRIJATELJ

dvodnevna bradica. daj da je dotaknem svojim obrazom.
jebote, koji dobar osjećaj.
valjda ti se cura neće naljutiti. evo, gleda nas. dobro je.
kučka jedna, razmišlja.
mala, čujem ti misli. frekvencije iz tvog pogleda struje po mojoj kosi i ulaze u moje uši.
kučka, kažem naglas i okrenem se njemu.
mogu sad prstima?
možeš, kaže.
nije dobro. daj opet obrazom.
izbriši je.
houdini, gdje si? učini da ona nestane. zabij nož u leđa! a ne možeš to kad te netko gleda s deset metara udaljenosti i torzom naprijed.
dobra ti je bradica. efektna. u svakom slučaju.
obrij se kad dođeš doma.
helikopter, pogledaj. zamisli brzinu okretanja elise.
što misliš, tko umire ovaj trenutak gore?
mislim da nitko ne umire.
dobro sad. zamisli postotak ljudi koji dnevno umru u zraku.
ne mogu ga zamisliti. određenim računicama, formulama, derivacijama i statistikom bih došao do njega, ali…
ne, bolje ne, prestani. brojevi su mi neprijatelji. ne trebam derivacijski mozak. trebam neki automatizirani. refleksni. da si rekao dva ili pet, tristopedeset i sedam…
bio bih voljen?
naravno!
zima je, a jesen je. ruke su ti tople.
ostavit će te pred ulazom u zgradu.
nema ništa gore od žene koja previše očekuje.