Čerupanje feniksa | Franjo Janeš

XII.

„Približavaju se šumi.“

„Postoji li šansa da traže nešto drugo?“

„Ne. Nitko ne putuje tim sporednim stazama. Pođoše za svojom škrinjom.“

„Koliko ih je?“

„Sedam.“

„To je zanemariv broj, no ipak bi bilo bolje da nas zaobiđu.“

„Afron i Danares se kunu da bijahu pazili da na križanjima zametu trag.“

„Ne bijahu dobro pazili.“

„Nema razloga za brigu, u šumu neće ući.“

„Ima razloga za brigu. Već godinama nitko od njihovih ne dođe nam tako blizu, pogotovo ne u potjeri. Ako nakon ovih stigne vojska, imat ćemo problem.“

„To se neće dogoditi.“

„Ali s druge strane… Ovo bi mogla biti prilika koju čekasmo.“

„Misliš na…“

„Da.“

„Ne vjerujem da to može upaliti.“

„Ništa ne košta da pokušamo.“

„Imaš pravo. Ako poginu, nikom ništa.“

„No moramo biti sigurni da je to zaista ono što čekasmo. Moraju preživjeti test.“

„Vjerojatno će prenoćiti u ruševinama. To je dobro mjesto.“

„Doista jest.“

„Koliko da pošaljem?“

„Tri će biti dovoljna. I to je previše za ove divljake. Ako itko preživi, naš je čovjek.“

„Ako i prežive, to ne znači da će htjeti napraviti ono što tražimo.“

„To prepusti meni. Ako prežive test, dalje će ići lako.“

„Nisam baš tako siguran.“

„O čemu uopće pričamo? Nitko od njih neće doživjeti novo jutro.“