Čerupanje feniksa | Franjo Janeš
XVI.
„Stigoše“, rekao je odeblji muškarac brade prošarane sjedinama.
„Izvrstno“, odgovorila je žena, ni mlada ni stara. „Dat ćemo im malo vremena da nadvladaju šok zbog svih novih stvari koje ih okružuju. I, naravno, udobrovoljiti ih hranom.“
„Dragleilo, ne možeš ih toliko udobrovoljiti da bismo im mogli vjerovati. To su sirovine. Oni su razlog zašto se skrivamo u šumama.“
„Ne zaboravih tko smo mi, a tko su oni, dragi moj Sofio.“
„Niti će oni zaboraviti da smo im ukrali”, prstima je napravio navodnike u zraku, “škrinju bogova. Zbog nje nam i dođoše tako blizu. Bijaše to riskantan potez.“
„Potez koji će se višestruko isplatiti“, rekla je Dragleila. „Glavno da najzad imamo novi zvučnik i da funkcionira. Divljacima ćemo dati onaj pokvareni. Kao škrinja bogova jednako je prikladan.“
„Primijetit će razliku.“
„O tom potom. Ovo je prilika koju treba iskoristiti. Složit ćeš se da su nam jedina šansa. Onesposobiše tri gendroida, i to bez ikakvih gubitaka.“
„Jedan izgubi ruku.“
„Doktori će ga zakrpati, vjerujem da će preživjeti. A i kad bi umro, tri sofisticirana stroja za ubijanje na jednoga divljaka – to je fascinantno!“
„Afron kaže da im nepoznati ratnik bijaše priskočio u pomoć.“
„Onaj koji pogine u minskom polju?“ rekla je Dragleila gledajući se u zrcalo i popravljajući frizuru.
„Ne pronađosmo tijelo. Kako god bilo, bez te iznenadne pomoći divljaci ne bi preživjeli.“
„Izvrćeš činjenice, Sofio. Afron reče da onaj čupavi bijaše sredio dvojicu.“
„Reče i da je taj najprimitivniji.“
„Pa što? Neki od naših najumnijih poginuše na zadatku koji ih čeka. Možda je sirova snaga ono što je potrebno za uspjeh.“
„Nadam se da si u pravu. Jerbo ako napokon ne počnemo kreirati povijest na širem prostoru, zauvijek će ostati prepuštena zvijerima.“
„Previše brineš. Vrijeme je da goste ponudimo hranom. Dok oni uživaju, mi ćemo se pripremiti.“
„To su životinje, Dragleilo. Oni ne znaju uživati u hrani.“
„Vrijedni moj Sofio, nadam se da ćeš biti srdačniji prema gostima. Životinje možda jesu, ali životinje koje nam trebaju. Ne želim da zbog tvoje otresitosti počnu gristi.“
„Bit ću dražestan kao leptirić“, rekao je Sofio i razvukao dječački osmijeh.
„To je bolje. A sad, leptiriću, odlepršaj prema velikoj dvorani. Čeka nas posao.“
