Čerupanje feniksa | Franjo Janeš
XXXIV.
Sjedim ispod zaklona i držim glavu na šapi. Veliki puno laju, ali ništa ne razumijem. Veliki koji miriše čudno stoji na drugoj strani. Ne vjerujem mu. Gledam mu u noge. Njušim. Uopće se ne miče. Spuštam glavu. Dosadno mi je. Zatvaram oči. Spavam. Nema me. Sanjam da ližem divovsku kost. Budim se. Dižem glavu. Osjećam nešto čudno. Njušim njušim njušim. Nešto se sprema. Nekakva opasnost. Režao bih, ali ne želim da se prijatelj ljuti. Ustajem. Veliki kojeg ne poznam isto ustaje. Veliki laju drugačije. Osjećam opasnost. Ne sviđa mi se ovdje. Osluškujem.
„Ako ja ne uništim vas, vi ćete uništiti mene. Vrlo jednostavno.“
Ne volim nepoznatog. Tiho režim.
„Pametni čovječe, zaboravio si jednu stvar.“
Ćulim uši.
„A to bi bilo?“
Nešto će se dogoditi.
„Kluk je u stanju dići ovaj stol. Sad!“
Zaklon se pomiče i čuje se udar groma. Bojim se. Lajem. Bježim u stranu. Čudni ide prema debelom prijatelju. Veliki izvlače svjetlucave predmete. Zveket zveket zveket. Opasno je. Prilazim trkom. Lajem. Režim lajem režim. Skačem oko čudnog. Ne vidi me. Debeli i mršavi prijatelj bore se protiv njega. Grizem ga za nogu. Tvrda je kao drvo. Grizem opet. Čudni me ne vidi. Trza nogom. Lajem. Opet se čuje grom. Lajem. Čudni odguruje mršavog prijatelja, debelom prijatelju uzima štap i baca ga na pod. Stišće prijatelja za vrat. Prijatelja boli. Ljut sam. Grizem čudnoga za nogu. Opet ništa. Uzimam zalet. Skačem i zubima ga hvatam za ruku. Čudni pušta prijatelja. Ja ne puštam. Glasno režim. Stišćem zube najjače što mogu. Čudni me grabi za vrat. Cvilim. Bojim se. Čudni ima sjajni predmet. Udarit će me. Cvilim. Probio me sjajnim predmetom! Boli me. Padam na pod. Cvilim. Čudni se bori s mršavim prijateljem. Njušim to, ali ne mogu okrenuti glavu. Ide mi krv. Ližem. Boli me. Cvilim.
„Tristan!“
Debeli prijatelj saginje se prema meni. Pruža mi šapu. Ližem je. Boli me. Cvilim. Prijatelj me voli. Iz očiju mu ide voda i pada mi na šapu. Ližem. Slano je. Želim si lizati ranu, ali ne mogu se pomaknuti. Postaje tamno. Prijateljevo lice nestaje. Ne vidim ništa. Osjećam da mi prijatelj drži šapu. Volim prijatelja. Manje me boli. Ne osjećam šapu, ali znam da je prijatelj drži.
„Moj dragi mali pas.“
Razumio sam što mi prijatelj laje. Ne bojim se jer je prijatelj kraj mene. Prijatelj sve tiše laje. Želim i ja, ali ne mogu. Ne čujem ništa. Osjećam da ću zaspati. Prijatelj me draga po glavi. Sretan sam.
