Predmeti | Marko Pogačar

PRAKSA

 

Toliko želim disati da mi se oči
izvrću, pluća zapinju o grmlje i
nisko raslinje. O’Hara kaže baš
to je nužno, to nikad ne odbijaš,
nije to šetnja. dosta je pogrešaka:
toliko dišeš da se sve automatizi
ra, radnja se odvija zajedno s tob
om. Šklovski je radostan! teorija
i praksa ovaj put pristaju jedna
na drugu, kao ruka na trn, ti na s
ve što ti ponudim, ne razilaze se.
i što učiniti sa svom tom strašnom
željom? hoćeš li si, kad kucne čas
znati pomoći ili ćeš, visok i mrk,
vikati: ovdje, ovdje sve počinje &
završava, u ovoj krošnjatoj šumi,
kod mojih nogu? evo ga što ćemo:
razodjeni se i glavu namaži uljem.
zabij u grlo klarinet, puhni u njega
jako, kao da sviraš himnu i tako ću
se dugo i sretno razletjeti, kao žaba
krastača usred ljubavne pjesme!

Kolačiće koristimo kako bismo poboljšali Vaše korisničko iskustvo. Ukoliko se slažete, tada prihvaćate korištenje kolačića i web stranice sukladno našoj politici privatnosti.