Naizgled | Irena Matijašević

DIMNJAČAR

došao je dimnjačar.
prvo jedan mladi
on je temeljito pogledao bojler
nemate to, a što
pitala sam. nema veze, rekao je
sad vidim da imate turbo bojler
to znači da on sam ispušta i uzima zrak
onda je otišao i rekao da će doći
drugi, kolega, da se potpišem.
mali crvenokosi
svijetlih očiju. zapamtila sam dobro
crte njegovog lica jer sam ga
gledala: pričao je dva vica.
ali prvo me pitao jeste li sami
rekla sam da inače nisam
ali sad jesam.
onda je počeo: o Štefu koji se pijan
vraća kući. i kako je kucao
a Bara mu je govorila pijanico, vucibatino
onda opet kucao i tu bi on kucnuo
svojom crnom rukom po vratima
i onda opet: Štefe, majku ti tvoju, nejdeš nutra
i tako još par puta. i onda je na kraju
Štef rekao: ali ja to ne kucam rukom
i Bara ga je pustila.

može još jedan
rekao je nakon što sam
nagnula kvaku prema dolje, ali
evo još jedan: Ivica dođe doma i tata i mama
bi se seksali, onda pošalju Ivicu da broji
prolaznike, za svakog bu dobil po kunu. tata, ide sprovod
to bu te puno koštalo, rekao je Ivica, ta bu te jebačina skupo koštala

rekao je, sad ste se malo zacrvenila
nemojte kaj zamjeriti, ja se volim šaliti
ali prvo posao, posao je prvi
ispred vrata je čekao
mlađi dimnjačar, koji se već naviknuo na šefa
iako ga se malo sramio. izmijenili smo pogled.
onda su otišli obojica, crveni je još nešto u putu pričao
ali više nisam slušala