U polutami predgrađa | Krešimir Bagić

SMOLA

 

Ništa se nije dogodilo,
ništa se i ne događa.
Od čega, zaboga, bježiš,
što te toliko pogađa?

Vrijeme stoji, život prolazi,
kašlje stara lokomotiva.
Kada rđa zarobi usne,
duša se u vagonu snebiva.

Putujemo od krika do krika
uz uzdahe, čips i kolu.
Zar smo od svih prolaznika
samo mi imali smolu?

Kolačiće koristimo kako bismo poboljšali Vaše korisničko iskustvo. Ukoliko se slažete, tada prihvaćate korištenje kolačića i web stranice sukladno našoj politici privatnosti.