Donjodravska obala | Drago Hedl

OSMO POGLAVLJE

u kojem milicija oca optužuje za sabotažu

– Druže Kenig, s čijim si dopuštenjem rezao stup?

– Spašavao sam dječaka. Zaglavio se i nije mogao van – rekao sam inspektoru.

– Nisam te to pitao. Ne pravi se lud. Ponavljam: Tko ti je dopustio da režeš stup?

– Niko.

– Dal te Lacika iz Proleterke upozoravao da ne režeš stup i da treba zvati vatrogasce?

– Je. Al mislio sam da to mogu napravit sam.

– Znači, radio si na svoju ruku.

– Da.

– Znaš li da to možemo okvalifikovat kao sabotažu? Možemo te optužit za neprijateljsku rabotu. Ovako si to organizovao: Nagovorio si malog da se uvuče u stup, a onda, pod izgovorom da ga želiš izvući, želio si prerezati stup. Stup bi se srušio, sajla bi pala, kompa ne bi vozila, seljaci iz Podravlja ne bi mogli na pijacu dopremiti povrće. Građani bi ostali bez hrane. Ti si htio napraviti sabotažu, ali previše te ljudi vidjelo, druže Kenig, pa si odusto. Propo ti plan.

– Samo sam želio spasiti dječaka.

– S čijom si dozvolom iz Kožare iznio boce i aparat za autogeno zavarivanje?

– Reko sam portiru zašto mi treba i da ću sve brzo vratit.

– Znaš li da portir nije nadležan da to dozvoli?

– Portir me pozna. Obojica smo godinama u Kožari.

– I dobri ste?

– Dugo se poznamo.

– I dobri ste?

– Da.

– Tako dobri da pored njega iz tvornice iznosiš što god hoćeš.

– Ništa ne iznosim iz tvornice.

– A žice i kožu?

– Kakve žice? Kakvu kožu?

– Druže Kenig, opet se praviš lud. Možemo mi i drukčije. Odakle ti žica kojom si na Donjodravskoj 14 popravljao lampu?

– To je stara žica iz pokvarenog transformatora.

– Čija je bila žica?

– Tvornička.

– Ko ti je dozvolio da to uzmeš?

– To je komadić žice koji nikom nije trebo.

– Ko ti je dozvolio da uzmeš?

– Nikog nisam pito. Bila su to dva metra žice koja ničem nije služila.

– A ko ti je dao dozvolu da uzmeš kožu, kojom su opšiveni laktovi na rukavima tvoje jakne?

– Bio je to otpadak kože koji bi se ionako bacio.

– Koga si pito da možeš uzet?

– Nikog.

– Vidiš, druže Kenig. Ti imaš lošu osobinu: kradeš narodnu imovinu. Uzimaš žicu, uzimaš kožu, danas si uzeo i aparat za varenje. To je kažnjivo, druže Kenig. U Kožari je prošle srijede ukradena metalna kutija s alatom. Prije toga i škripac. Gdje se to dogodilo, druže Kenig?

– Ne znam.

– Ne znaš? A da nije u bravarskoj radionici, baš tamo gdje ti radiš?

– Ne znam da je tamo išta ukradeno.

– A znaš li možda ko je to mogo ukrast? Da nije isti onaj što bez pitanja odnosio žicu i kožu?

– Nisam ukrao ni kutiju s alatom, ni šrafštok.

– Kako da ti vjerujemo, druže Kenig? Danas si bez dozvole odnio i aparat za varenje.

– Odmah sam ga vratio.

– Ti znaš, druže Kenig, da ti je naša narodna vlast dala šansu. A ti joj sada ovako vraćaš. Šta ti piše brat, druže Kenig? Da je u Njemačkoj bolje nego u Jugoslaviji?

– Ne piše o tome. Samo familijarne stvari. Da su djevojčice naučile plivat i da je šogorica bila na operaciji.

Stanka. Otac i majka kao da nešto osluškuju. Čujem oca kako duboko uzdiše.

– Kako je znao za žicu i kožu ? – šaptom upita majka.

– Ne znam.

– I što je još rekao?

– Javit ćemo u Kožaru, druže Kenig, da te stave na dnevni red partijskog sastanka. Neka to drugovi prodiskutuju. Pa kako Partija kaže, kako Partija odluči, tako će biti. A ti nisi član Partije, druže Kenig?

– Nisam.

– Ne voliš Partiju?

– Nisam član.

– Slušaj, druže Kenig, a da se malo propitaš ko je ukrao škripac i kutiju s alatom? Da slušaš što ljudi govore? Slušaš i zapamtiš, pa nam javiš. Da s nama sarađuješ. Možda bi ti tako mogli pomoć.

– Što si odgovorio?

– Ništa. Šutio sam.

– A on?

– Razmisli, druže Kenig. Dobro razmisli. U tvom je interesu.

Čuo sam kako majka tiho jeca i kako tata šapće:

– Sve će bit u redu. Neće mi ništa za staru žicu i komadić kože.

– Bojim se, Tona – rekla je. – Jako sam se bojala kad su te noćas odveli. Kad su lupali na prozor i vikali: „Milicija“ skoro mi je srce puklo. Hvala bogu da se mali nije probudio i da ništa nije čuo. Važno je da si se vratio, da su te pustili. Laku noć, sada. Brzo će jutro.

Navukao sam pokrivač preko glave, misleći da ću tako brže zaspati.