Samosanacije | Suzana Matić

MENI TRIBA

morala sam pisati otočki. morala sam pisati u frizerskom salonu koji se zvao cyber room
morala sam pisati brzinski jer je čovjek reka da mora završiti za 15 minuta, jer da je već poludia, da mu niko cili dan nije uša.

rekla sam:
pa naravno da vam nije uša kad imate takvu tarifu.

a on je reka:
e gospođo moja, kome triba, taj će platit.
nedan ja ove laptope da mi dica na njima igraju igrice.

onda me pogledao kao osobu koja gotovo da ulijeva povjerenje, ali je na koncu ipak odlučio sam igrati na sigurno:
vi se nećete igrati igrica gospođo moja, jel tako?

pogledala sam ga pa jako zagonetno rekla:
ne znate vi mene…

minutu kasnije dok sam sjedila pred ekranom, hardware je bio u sigurnoj zoni.
s glavom punom snova i slanih kovrča, s neredom u kosi, gledala sam muškog frizera za muškarce kako mete muške pramenove i pomislila da bi ga ženskom samovoljom uznemirenog, ipak mogla ženski umiriti.

pomislila sam da bih mu možda mogla reći:
igra je to gospodine moj, ali ja se ne igram.
meni triba.