Koliko sam puta okidala s boka : anatomija promašenog | Suzana Matić

TARGET ISPOD POJASA

Nije mi žao da si mu dala nogu. Mislim, noga više-manje, pogotovo kad i tako danas imaš pregled kod ortopeda. Pa se koncentriraj na to, molim te. Taj doktor je tvoj target. On će odmah sve shvatiti. I koljena i rane i prošlost.

Pročitala sam mail i iz mentalne zabilješke uklonila točno dva smajlija, da me ne ometaju dok samu sebe ciljam ispod pojasa. Inače sam se bila manje više spakirala. Jedva sam čekala da odem, a onda da se opet vratim. Jesen bi trebala biti moja. Preostalo je još samo nešto izgovoriti s dubokim uzdahom i u ovom času ovdje. Pa sam rekla:

“Ja sam točno ona koju sam ti pokazala, ali nisam za tebe.”

Poljupcem u obraz zanijekala sam istinu. A onda su me tri buđenja pijetla nalazila u lošem stanju.

Uvijek to radim; ostavljam ljude, a onda patim jer u njima nije bilo nešto vrijedno neostavljanja. Trebala bih napokon naučiti upucati osvrtanje… s leđa. Trebala bih naučiti upucati žaljenje. Trebala bih napokon savladati tu maniru: “Eto, toliko. Cmokić, bokić.”

To je dobar target.

~

Par sati poslije s nemalim osmijehom ortoped je rekao: “Sve je u redu i s koljenima i s vašim skočnim zglobom.”

Rekla sam: “Znam.”

A onda još dodala: “Jedino još doskočni moram ojačati.”