Bijela panika | Vesna Biga

DA SAM JA ONAJ DRUGI

da sam ja onaj drugi, zaista stidljiv čovjek,
da li bih mogla gledati punim zjenicama
u oči svoje sestre, suputnika, bilo koga,
da li bih mogla, da sam ja od kosti,
otvarati usta, zatvarati usta,
kao što se vrata otvaraju, zatvaraju,
i govori se dobar dan,
da li bih mogla tako prostodušno,
i bez prestanka,
uzdisati zrak, izdisati zrak,
davati riječ, uzimati riječ,
a zastanem li na trenutak
da tuđim uhom sebe oslušnem,
i zarečem se na goli muk,
nađem li se u trećem oku,
sebe od sebe kad odmaknem,
da tuđim vidom u se pogledam i
krenem loviti bestiđe štipaljkama zjenica,
ja se hvatam kako mašem repom
i opet je sve pseće posvuda,
sa vrha jezika pitom se pozdrav grleni,
iz mojih usta u tuđe uši puzi,
na oči moje sestre, supitnika, bilo koga!