Bijela panika | Vesna Biga

LJETNA LUDIČKA

Rečeno je, da i nije
vino žarko grlo hladi
smokva ljetom usta sladi
kuša sebe ili se
nepce moje hoćno svo je
nepce svako traži svoje
na jeziku žudnja poje
jezik prede sebe, se
zove mu se, val je dalek
val se krijesti, titra sve
gore oblak ljeska bijeli
jedri mu se nebom, gle
gleda mi se, može mu se
drzak oblak gore sja
nebom žari, nebom pali
očiju mi u me zja
vjetar puše, huji mu se
čvor za čvorom, nosi mu se
on je takav, goni mu se
vjetar s vjetrom među se se
što je dolje, gore bi se
što je gore, krilato je
muha zrakom prosto leti
sve što leti, kad tad sleti
muha stolu, sladi joj se
smokvu ta bi, hoće joj se
srče njoj se, zujan poj
u šaci je njojzi joj
šaci moćno, može mi se
dlanu škakalj, smije mi se
ne zna muha kud bi, kamo
bezglavo joj tu i tamo
muvlji mračak, njojzi strah
meni grohot, muhi vaj
suncu ta bi, tamo sjaj
sebi ta bi, s dlana da bi
sebi ta bi, sebi ja bi
meni svrabno, meni zujno
muhi tijesno, njoj je nujno
sve se rita, tužno poje
od tog poja misli dvoje
misli dvoje, svakom svoje
mani nje se pa kud koje
meni moje, ja u ja se
tebi tvoje, ti u ti se
nema mi se tebe, te
u se ja se, muhu ne
meni smokva, sunce njoj
vraćam nebo, zujan poj
s dlana hita, ne se rita
hoće ta, u lice se smije meni
meni se
sebi ne se, sebi ne!