Bijela panika | Vesna Biga

DA SAM U DRUGOM RODU ROĐENA

da sam u onom drugom rodu rođena,
da li bih sanjala o nijemoj svili pokožice
i krušnim obrazima, krotkim kao pamuk
između palca i kažiprsta,
takvi obrazi hrane sviralu onim glasovima
koji ostaju dječji, ali i ženski su u isti mah,
takvi su prsti bespolni i ja ne znam što bih
sve uradila s muškim moćima u ruci,
muškim glasom u grlu, što bih prošaptala
između glatkih bedara i kakav bi miris imala
kosa, prepone i koljena sirene,
da li bih uzbrala sedef bradavica da sam onaj
koji miluje, a potom kida, zasijeca, raspolućuje,
bogzna što bih ja sve oštricom,
što kićenom udicom, a što pustom mrežom,
i kako bi se ogledala u mom muškom pogledu
zamiruća krljušt oka,
možda je gorka tinta utrobe na suncu,
a leden riblji dah na dlanu,
možda bi mi stegla grlo slana omča zjenice,
ali ja ne znam što bi ona bila meni, a što ja njoj