Bijela panika | Vesna Biga

NEKA

neka nad kućom i cestom oblak nastaje i nestaje
na nebu, neka,
neka se na cesti koja vodi kući putnik zatekne,
a na mjestu gdje se kuća sa cestom sastaje neka bude
zvono i neka i to zvono rukom putnika zazvoni,
neka ječi i odjekuje kuća, neka se čuje i počuje
niz ovu cestu i sve do oblaka taj odjek,
neka se dozivaju i odzivaju kuća, cesta i oblak
u uhu putnika, neka se orode i srastu u oku onoga
koji tuda prolazi, i neka ih on tako i uslika,
kao da su tu oduvijek i kao da će dovijeka
na toj slici ostati,
i neka se na toj slici zvono jednoga dana začuje,
a u oku putnika neka se otvore i vrata kuće i cesta
koja je pred njim, i neka putnika dozivaju zvonom
i vrata kuće i cesta koja je pred njim,
a neka bude volja njegova hoće li pod oblak
koji nastaje i nestaje na nebu ili će pod krov kuće
koja mu vrata otvara,
a zvono taj dan i na toj slici neka odjekne
sve do krova nebeskog, dan danas kao da odjekuje