Tragovi goveda | Mladen Blažević

KUD KRENEŠ UGAZIŠ U BALEGU

— Osramotiti moju ćer… moju ćer. Ubiću ga… samo da ga Petar prije ne nađe.—

Kurta je ispraćao Gnjacu niz brijeg ispod Šuljovanove kuće. Činilo se da klima glavom, potvrđujući Gnjacine rečenice.

I što sad? Po pušku i kod Joje. On zna i za Marka i… šta je s Milanom. Stoku… oni kradu stoku mater im jebem. I moj sin s njima… a moja ćer. Sad mi je žao što sam je onako odalamio… ne bi rekla… šuti i trpi. Što će? Upropaštena… sramota za sve… za familiju, za Petra, za to… kopile kad se rodi. Nisam izdrža da ne pitam za dijete, a ona… Znao sam da se neki vrag upetlja. Znao sam ja da je nešto loše… majku mu… sve se raspada… na sve strane curi. Samo tragovi smrada vode na sve strane. Kud kreneš ugaziš u balegu.

Čim je stigao kući, ušao je u gostionicu. Nije bilo Joje. Samo Latica i Zabadalo.

— Imam pismo za tebe.

— Za mene?

Spremio je pismo u džep ne otvorivši ga i otišao po pušku. Nogom je otvorio vrata Jojine kuće držeći uperenu pušku. Jojina majka je raširenih očiju gledala u Gnjacu i nijemo molila.

— Gdje je Joja?

— Što je napravio?… Nemoj Gnjaco… griješiš dušu…

— Gdje je sunce mu… govori babo!

— Ne znam Gnjaco… Jutros je bio Petar i otiša. Onda je Joja oša usijeći bagreme za ljestve… nema ga… ja ga čekam… Što je napravio?… Nemoj Gnjaco… vrag te goni.

Gnjaco je izašao kroz vrata brzo kako je i ušao. Znao je gdje je Jojina šuma.

Gdje su bagremovi. Gore na putu za Crevare. Samo da ga Petar…

Blizu Jojine bagremove šume, kraj puta, Gnjaco je naišao na dva svježe usječena bagremova kolca.

Otiša u šumu po bagreme za ljestve… ova su dva ko stvoreni… ravni… pet metara… to je on usjeka… i što ih je pustio?

Prošao je još nekoliko stotina metara putem. Ništa što bi mu privuklo pažnju. Već se mislio okrenuti i pričekati kraj kolčeva, kad je s lijeve strane primijetio stazu koja je vodila kroz gustu šumu.

Tragovi… vojnička čizma, cokula i… balega… neko je ovuda gonio blago…