Tragovi goveda | Mladen Blažević

VRAG JE DIGA ŠUMU NA NOGE

 

Doša je da me… propituje, tobože okolo… kao kradu stoku i to. Znam ja šta je. Nisam moga beknuti, kad je doša… Šta ga nisam pita?… Šta mu nisam odbrusio… znam ja ko te šalje… sunce ti… jebem ti rakiju Nidžo… sve ćeš ti meni ispričati… ako treba cijev pred nos… Sunce mu, ne možeš živsti u strahu… Đe je puška?… Ako treba… ma i njega i njegovog zapovjednika… stići ću ga ja prije sela pa da vidimo šta hoće.

Nikola je požurio putem za mladim žandarom. Znao je da ne može biti daleko. Nekoliko zavoja. Ubrzo se uspuhao i nastavio ubrzanim hodom, uvjeren da ga je morao sustići. Učinilo mu se da je čuo hodanje kroz šumu iza leđa. Vratio se nekoliko metara do staze, koja je presijecala put. Vidio je uniformu kako zamiče iza zavoja.

Kud je ovaj kreno?… Za Crevare… da vidim dokle će… đe ćeš u tu šumetinu. Vidi balegu… ovdje je neko sagonio stoku.

Pustio je mladog žandara da odmakne i pažljivo izvirivao iza svakog zavoja, kako bi provjerio čeka li ga ovaj. Prije ga je namjeravao što prije sustići i raspraviti s njim ko tu koga i zašto traži, no sada, kad je mladić skrenuo putem, kojim prolazi jedino Zabadalo u potrazi za gljivama, nešto mu je govorilo da će mu odgovor doći sam, bez da postavi pitanje.

Šuma je zvučala nervozno. Ili se Nikoli tako činila. Danju šuma miruje. Mir remeti samo zujanje kukaca. Šuma se budi noću, kad njom šuškaju glodavci, sove lamataju krilima i divljač krstari u potrazi za rosnom livadom. Ali, sada se sve to događalo usred dana. Ili se Nikoli tako činilo. Neprestano mu je nešto odvlačilo pažnju.

To se sve nešto uzmuvalo. Ne sviđa mi se to. Vrag je diga šumu na noge… Nidžo, tjeraj crne slutnje. A vidi žandara… i on se nešto uzmuva… ne zna bil kreno, bil stao… e, nije čojku za biti samom u šumi… to su rijetki.

Kolačiće koristimo kako bismo poboljšali Vaše korisničko iskustvo. Ukoliko se slažete, tada prihvaćate korištenje kolačića i web stranice sukladno našoj politici privatnosti.