Tragovi goveda | Mladen Blažević

ODE I DRUGI

— Moša, kud je otiša Josip?… Šta je to važno za ljude?.. Jel’… ko je onaj izborani?

— Pustite to gazda Gnjaco. Ne treba vam to.

— Šta ne treba?… Moša… ti si pametan momak… nemoj me i ti zajebavati.

— Ne mogu vam to reći.

— Sunce vam… znam ja što je… vi i vaše ideje iz… to si ga ti naputio… ti mu daješ knjige, a ona moja budaletina nasjeda… Šta će on… mijenjati vlast… a ti?… Šta si ti?… Ti ćeš sjediti u kutu i čitati novine?… Ko ste vi da bi vas se pitalo? Šaka jada. Neradnici i dangube. Kad ne radiš, onda ti ne valja vlast pa je oš mijenjati… el to?…

Moša je šutio skrivajući pogled u novinama. Poslijepodne je Gnjaco otišao do Petrove kuće. Želio je vidjeti zašto se ovaj nije pojavio na poslu i zašto Anu danima nije bilo nigdje za vidjeti. Postojao je još jedan razlog. Načuo je razgovor između Jule i njegove žene. Čuo je kako Jula govori gazdarici:

— Pazi… pravi se da ne znaš… ja ti ništa nisam rekla. A… jel’ se raduješ?… I još malo i baka… ajde neka, neka…

Tad je izašao ponovno na ulaz i glasno viknuo:

— Medo, ne petljaj se pod nogama.

Medo je sjedio na drugoj strani dvorišta i začuđeno ga gledao. Gnjaco je drugi put ušao, ne otkrivši da je saznao njihovu tajnu. Gnjaco je užurbanim pogledom pratio Kurtin rep koračajući prema Petrovoj kući. Na trenutak je zaboravio na Milana i Josipa.

Unuče… postatću đed… Hvalim te bogom… moja Ana… moja cura.

Stigavši pred Petrovo dvorište na brdu i primijetivši Anu na ganjku, Gnjaco se zagledao u šljivu prepunu nedozrelih plodova.

— Što to nije oreza?… Biće sitne i nikakve… ako opće izdrže. Prvi će vjetar to pomlatiti… A, ove grane… na… što će mu to?… Samo piju vodu… E, moj Petre, ne valja ti posa.

Gnjaco je lomio okomite i bodljikave izboje, koji su gušili rodne grane.

— Šta je s tobom, Anice… Šta se dogodilo?

— Petar je… otiša… ima pušku… jučer… nije se vratio…